I JARE I PARE: Prirodni gas najbolje ekonomsko i ekološko rešenje
Procenjuje se da svetska privreda gubi trilione dolara godišnje plaćajući visoku cenu za zagađenje vazduha. Ali, za emisiju štetnih gasova ne mogu se optužiti samo fabrike. Deo krivice snose i prevozna sredstva. Zbog toga se industrija transporta suočava sa dva glavna izazova: kako da nađe ekonomično rešenje i da redukuje štetni uticaj na okruženje. Odgovor leži u prirodnom gasu.
I mada su se ulaganja u istraživanje i razvoj inovacija isplatila (unapređeni su dizajn, brzina i bezbednost vozila), činjenica je da se izumi, poput električnih, ili vozila koja koriste hidrogen kao pogonsko sredstvo, i dalje suočavaju sa preprekama vezanim za njihovu tehnološku zrelost ili ekonomsku isplativost. Ipak, rešenje je bliže nego što na prvi pogled izgleda.
U prilog tome govori podatak da je prosečna maloprodajna cena prirodnog gasa u zemljama Evropske unije niža čak za 40 do 60 odsto od cene benzina ili dizela. I još nešto, automobil na prirodni gas čiji je vlasnik uložio 10 evra u kupovinu tog goriva, može da pređe oko 220 kilometara, što je više u poređenju sa 164 kilometra koliko se može preći ukoliko se koristi dizel, a dvostruko više ako se kao pogonsko sredstvo koristi benzin (samo 103 kilometra). Procenjuje se da bi samo u Evropi moglo da se uštedi između 58 i 67 milijardi evra do 2030. godine ukoliko bi se povećala upotreba gasa u transportu.
Osim toga, gas u poređenju sa dizelom ili benzinom, redukuje emisiju CO2 za 25 odsto i ne generiše čađ ili čestice, značajno poboljšava kvalitet vazduha i minimalizuje uticaj na zdravlje stanovništva. Drugim rečima, ako bismo povećali udeo gasa u energetskom miksu EU za samo jedan odsto, redukovali bismo emisiju za tri odsto.
Za razliku od Evrope, gde su gasna rešenja za transport, uključujući i tečni naftni gas (TNG), kao i tečni prirodni gas (TPG), tek u povoju, u drugim delovima sveta, komprimovani prirodni gas (KPG) već je u širokoj upotrebi. Od 2008. do 2012. godine upotreba gasa u transportu porasla je za 220 odsto, odnosno sa 13,6 milijardi kubika na 30,1 milijardu kubika. Samo u Evropi procene su da bi ovaj segment tržišta mogao da obezbedi ne manje od dodatnih 40 milijardi kubika gasa do 2030.
U ovom trenutku u svetu je registrovano više od 20 miliona vozila na prirodni gas, a njihov broj bi, do 2020. godine, mogao da naraste na 50 miliona. Kad je reč o Evropi, registrovano je samo 1,4 miliona vozila na prirodni gas - 823.000 u Italiji, 170.000 u Ukrajini, 97.000 u Nemačkoj, 90.000 u Rusiji, 62.000 u Bugarskoj i 44.000 u Švedskoj. To znači da je potrebno preći dug put, koji podrazumeva investicije u tehnologiju i infrastrukturu. S druge strane, prirodni gas je spreman za upotrebu i treba mu samo mali podsticaj kako bi postao široko rasprostranjen.
Ipak, veruje se da može mnogo više da se uradi na tom planu. U saradnji sa kompanijom E.ON Ruhrgas i lokalnim partnerima, Gasprom želi da gas kao gorivo podigne na viši nivo. To je i cilj relija automobila na prirodni gas „Plavi koridor“, koji prolazi kroz Evropu. Tom inicijativom se pokazuje da gas kao gorivo predstavlja funkcionalno rešenje za čistiji i jeftiniji transport.
Pogledajte i: Evo koliko je Gasprom uložio u Južni tok
