И ЈАРЕ И ПАРЕ: Природни гас најбоље економско и еколошко решење
Процењује се да светска привреда губи трилионе долара годишње плаћајући високу цену за загађење ваздуха. Али, за емисију штетних гасова не могу се оптужити само фабрике. Део кривице сносе и превозна средства. Због тога се индустрија транспорта суочава са два главна изазова: како да нађе економично решење и да редукује штетни утицај на окружење. Одговор лежи у природном гасу.
И мада су се улагања у истраживање и развој иновација исплатила (унапређени су дизајн, брзина и безбедност возила), чињеница је да се изуми, попут електричних, или возила која користе хидроген као погонско средство, и даље суочавају са препрекама везаним за њихову технолошку зрелост или економску исплативост. Ипак, решење је ближе него што на први поглед изгледа.
У прилог томе говори податак да је просечна малопродајна цена природног гаса у земљама Европске уније нижа чак за 40 до 60 одсто од цене бензина или дизела. И још нешто, аутомобил на природни гас чији је власник уложио 10 евра у куповину тог горива, може да пређе око 220 километара, што је више у поређењу са 164 километра колико се може прећи уколико се користи дизел, а двоструко више ако се као погонско средство користи бензин (само 103 километра). Процењује се да би само у Европи могло да се уштеди између 58 и 67 милијарди евра до 2030. године уколико би се повећала употреба гаса у транспорту.
Осим тога, гас у поређењу са дизелом или бензином, редукује емисију ЦО2 за 25 одсто и не генерише чађ или честице, значајно побољшава квалитет ваздуха и минимализује утицај на здравље становништва. Другим речима, ако бисмо повећали удео гаса у енергетском миксу ЕУ за само један одсто, редуковали бисмо емисију за три одсто.
За разлику од Европе, где су гасна решења за транспорт, укључујући и течни нафтни гас (ТНГ), као и течни природни гас (ТПГ), тек у повоју, у другим деловима света, компримовани природни гас (КПГ) већ је у широкој употреби. Од 2008. до 2012. године употреба гаса у транспорту порасла је за 220 одсто, односно са 13,6 милијарди кубика на 30,1 милијарду кубика. Само у Европи процене су да би овај сегмент тржишта могао да обезбеди не мање од додатних 40 милијарди кубика гаса до 2030.
У овом тренутку у свету је регистровано више од 20 милиона возила на природни гас, а њихов број би, до 2020. године, могао да нарасте на 50 милиона. Кад је реч о Европи, регистровано је само 1,4 милиона возила на природни гас - 823.000 у Италији, 170.000 у Украјини, 97.000 у Немачкој, 90.000 у Русији, 62.000 у Бугарској и 44.000 у Шведској. То значи да је потребно прећи дуг пут, који подразумева инвестиције у технологију и инфраструктуру. С друге стране, природни гас је спреман за употребу и треба му само мали подстицај како би постао широко распрострањен.
Ипак, верује се да може много више да се уради на том плану. У сарадњи са компанијом Е.ОН Рухргас и локалним партнерима, Гаспром жели да гас као гориво подигне на виши ниво. То је и циљ релија аутомобила на природни гас „Плави коридор“, који пролази кроз Европу. Том иницијативом се показује да гас као гориво представља функционално решење за чистији и јефтинији транспорт.
Погледајте и: Ево колико је Гаспром уложио у Јужни ток