AMBASADOR INDONEZIJE: Srbija je tržište od pola milijarde ljudi
Odlazeći ambasador Indonezije u Srbiji Samuel Samson je u intervjuu za naš portal otkrio čime se bavio pre politike, kako Indonezija vidi srpsko tržište, kako je najvrednije što jedan narod ima duh i da uvek treba da gledamo napred, a uspeh će doći sam.
Samuel Samson i njegova supruga Ijah Samson su stigli u beogradsku rezidenciju pre tri godine, i on je tada postao prvi ambasador hrišćanin, koji je došao iz najmnogoljudnije muslimanske zemlje na svetu, Indonezije. Ambasador je odmah počeo aktivno da učestvuje u upoznavanju ove strane sveta sa indonežanskom kulturom, ali i u učvšćavanju već bliskih odnosa ova dva naroda, koji traju preko 60 godina.
Njegova supruga, Ijah Samson, takođe je aktivno učestvovala, kroz "Međunarodni klub žena" u obrazovanju, informisanju i uključivanju žena u etno-kulturu, radionice kuvanja, domaćih rukotvorina i novih načina za sticanje veština i zarade, putem kreativne ekonomije.
"Međunarodni klub žena je jedna od glavnih aktivnosti u kojima učestvujem. On okuplja više od 300 članova volontera iz više od 68 svetskih zemalja Kao nevladina i neprofitna organizacija, sa vezama u diplomatskim i međunarodnim poslovnim krugovima, nastoji da internacionalnom okruženju ponudi bolje razumevanje uslova u Srbiji radi lakšeg poslovanja, da promoviše znanje i svojim radom pomogne prikupljanju sredstava za humanitarne i društvene projekte", rekla je Ijah Samson, dodavši:
"Učestvujemo u dijalozima, etno radionicama, obrazovanju, kuvanju... i svake godine imamo veliko okupljanje, koje nazivamo Bazar. Indonezija će posebno uzimati veliku ulogu i reprezentovati svoju zemlju u kulturi, turizmu, kuvanju, raznim rukotvorinama.Jedna od najvećih prednosti je upoznavanje mnogo ljudi, i sticanje mnogo prijateljstava."
Samuel Samson: Bez obzira na gust raspored, nikada ne odbijam priliku da promovišem indonezijsku kulturu. Moj poznanik Dejan Ristić, državni sekretar me je pozvao i rekao mi da njegova ćerka Sara drži prezentaciju o indonezijskoj kulturu u školi i zamolio me da dođem tamo, kao gost iznenađenja. Ona je drugi razred osnovne škole. Ja sam stigao pre oca i seo u klupu, zajedno sa decom. Nije ih bilo više od 15-20, ali meni to nije bitno, ovakva prilika je podjednako važna za širenje indonezijske kulture i tradicije, kao i svaka druga. Ona je mogla da izabere bilo koju drugu kulturu, rusku, indijsku, kinesku, ali izabrala je baš indonezijsku. Kako onda da se ne pojavim, kada je to za mene čast. Iako je to jedna škola, to nije malo. Sve počinje sa jednim.
Samuel Samson: Da, naravno da postoje. Ove školarine su odobrene od strane Vlade Srbije, vezano za jubilej od 50 godina „Pokreta nesvrstanih“, srpska vlada želi da pokaže zahvalnost za veliko prijateljstvo i odlične veze sa Indonezijom. Pokret nesvrstanih je prvi put održan u Beogradu, i Srbija je njegov neodvojivi član, od sepmtebra 1961. godine. Baš zato je Srbija želela da napravi ove stipendije za sve internacionalne studente, koje se zovu „Svet u Srbiji“.
Samuel Samson: Srbija ima veliki broj spoljno-trgovinskih sporazuma, pre svega sa Evropskom unijom, Ruskom Federacijom i zemljama iz regiona koje nisu članice EU (CEFTA). Ti sporazumi čine Srbiju izuzetno atraktivnom jer ona ne predstavlja samo tržište od 7 i po miliona ljudi, već predstavlja tržište od više od pola milijarde ljudi.
Indonezija i kompanije iz Indonezije posmatraju Srbiju na taj način i shvataju da ona može da bude regionalni centar preko koga će moći da dopru do tržišta celokupne Evrope. Indonezijske kompanije uviđaju ovaj potencijal i planiraju investicije u Srbiju. Najveća investicija trenutno je fabrika testenina u Inđiji, u koju je indonežanska kompanija "Indoadriatik industri" investirala 11 miliona evra, a plan je da počne sa radom početkom sledeće godine.
Jedna od glavnih prepreka za uzajamni ekonomski odnos naše dve zemlje je udaljenost. Ljudi kažu da je Indonezija udaljena, to je 16 sati avionom. Moramo promeniti perspektivu i pristup. Naravno, transport jeste izdatak, ali mi promovišemo Srbiju u Džakarti i želimo da Srbija bude naš centar interesovanja. Kad kažem centar, znači mesto gde se odvija biznis, a ne transport. Dakle, da izmestimo centre poslovanja, tako da daljina ne bude problem.
Samuel Samson: Nekada, parametri bilo koje ekonomije nisu relavantni, kada ih gledate zasebno. Situacija može i drugačije da se posmatra. Svet je i dalje u ekonomskoj krizi, i Indonezija se okrenula domaćoj ekonomiji. Ako izvozite, i cena odjednom padne, imaćete problem u Indoneziji. Ako je tržište loše, vi se okrećete domaćoj proizvodnji, kako bi svojim građanima priuštili komoditet i normalan život. Mi ne možemo da kontrolišemo cene proizvoda na svetskom tržištu, ali interno, na domaćem, to možemo i zato smo se više okrenuli lokalnoj proizvodnji. S obzirom da smo mi zemlja sa 200 miliona stanovnika, rast domaćeg tržišta je izuzetno važna.
Samuel Samson: S obzirom da je ime vašeg sajta Srbija Danas, a ne Serbia Today, verovatno su u pitanju ljudi sa prostora bivše Jugoslavije, koji žive u Indoneziji.Moj lični utisak je, da je ovo klasičan primer indonežanskog mentaliteta. U Indoneziji možete da postanete radikalno popularni ili bogati za samo nedelju dana. Ipak, ako pogrešite u nečemu, isto tako lako gubite popularnost i bogatstvo. Naše društvo je vrlo fluidno. Ako nekoga volite, ne želite da stvarate razdaljinu. Mi se vrlo lako izražavamo i pokazujemo svoja osećanja.
Tako da, moguće da dobar materijal na vašem sajtu jednostavno stiže do mnogih Indonežana i ima trend da se širi, samo tako mogu da objasnim tih 100.000 poseta. Sve je u mentalitetu. Zašto na listi nije Kina ili Indija? Tamo ima više ljudi nego u Indoneziji. Zašto Srbija, Bosna i Hercegovina i Indonezija? Odgovor mora da leži u duhu koji naši narodi dele i mentalitetu.
Samuel Samson: Kao neko ko podržava demokratiju, ne volim pristp negativnog gledanja na stvari. Mi moramo da pomognemo svojoj državi, a ne samo da molimo za nešto. Moja žena i ja pečemo kolače, na primer. Imamo malu fabriku kolača. Pečemo i prodajemo ih. Treba biti ponosan na sve što radiš i da radiš što više možeš. Do tri ujutru smo pekli kolače, a onda smo ih iznosili, iz svog automobila i prodavali. Slikali smo ih za brošure i reklamirali. Niko ne može da očekuje novac niotkuda. Morate se potruditi.
Samuel Samson: Svet je postao multipolaran. Ne možete izlečiti svet samo jednim lekom. Ne postoji samo jedan recept za sve bolesti. Sve probleme morate rešavati odvojeno. Zbog toga, više volim smireniji pristup. Ne volim borbu pod svaku cenu. Smireniji pristup znači staviti neprijatelja na isti nivo i pokušti da rešite problem razgovorom. Isto smatram da treba razmišljati i o ISILU. Ekstremizam ne pripada samo jednoj religiji, on postoji svuda, kao pretnja svakoj drugoj veri. Ponekad, ekstremisti pokušavaju da manipulišu ljudima, čak i kada nema tenzije, oni je kreiraju, jer imaju neku dobit. Oni kreiraju takozvane “nevidljive ruke” i kontrolišu masu. Morate da vidite jasno šta se dešava unutra, da biste mogli pravilno da reagujete. Dakle, za svaki lek, prvo morate da postavite dijagnozu.
Samuel Samson: Velika organizacija donosi velika iskušenja. Rasprostanjena je po celom svetu. To je organizacija koja nije rigidna, nema predsedavajućeg, najbitniji je duh organizacije. Svaka zemlja, svaka nacija se takmiče svakog dana. Ne samo politički, već i ekonomski, kulturno, sportski. Zbog toga je najbitniji duh, i potreba da se donese mir, razumevanje i smatram da će ovaj Pokret trajati bar još 50 godina.
Samuel Samson: To vam je evolucija, niko više ne sluša političke partije, sluša se sada samo narod. A sadašnjeg predsednika je izabrao narod. Njegov moto je: “Rad, rad i rad”. Ali ne izrabljivanje ljudi, već verovanje u ljude.
Samuel Samson: Smatram da to nije realno, jer političari takođe zavise od naroda, taj isti narod ih bira. Svi poslanici su već prošli proveru, odnosno skrining od Agencije protiv korupcije i treba im pružiti šansu da rade valjano. Vidodo nije Supermen, ali treba videti kako će se pokazati, barem sačekati prvih sto dana, i onda sumirati utiske.
Samuel Samson: Najveći utisak su na mene ostavili ljudi, vaša hrana, koja nije genetski modifikovana, predivan pejzaž, naravno Dunav, ali i blizina. Naime, cela Srbija se može preći za oko 4 sata vožnje kolima.
Ekonomski, smatram da Srbija treba da postane centar trgovanja, da se prebaci proizvodnja ovde, a onda da se izvozi. Vlada Srbije nam je dala subvencije. Nadamo se da će se Srbija uspešno izboriti sa sivom ekonomijom, verujem u premijera i njegove namere.
Ja sam vrlo aktivan u promociji Srbije. Uvek pokazujem ono što je najbolje u Srbiji. Srbija jeste u Evropi. Srbija jeste Evropa. Ali ona i dalje mora biti priznata od sveta. Srbija ima hiljade prijatelja u svetu. Jedna od zemalja čiji je prijatelj jeste i Indonezija.
