АМБАСАДОР ИНДОНЕЗИЈЕ: Србија је тржиште од пола милијарде људи
Одлазећи амбасадор Индонезије у Србији Самуел Самсон је у интервјуу за наш портал открио чиме се бавио пре политике, како Индонезија види српско тржиште, како је највредније што један народ има дух и да увек треба да гледамо напред, а успех ће доћи сам.
Самуел Самсон и његова супруга Ијах Самсон су стигли у београдску резиденцију пре три године, и он је тада постао први амбасадор хришћанин, који је дошао из најмногољудније муслиманске земље на свету, Индонезије. Амбасадор је одмах почео активно да учествује у упознавању ове стране света са индонежанском културом, али и у учвшћавању већ блиских односа ова два народа, који трају преко 60 година.
Његова супруга, Ијах Самсон, такође је активно учествовала, кроз "Међународни клуб жена" у образовању, информисању и укључивању жена у етно-културу, радионице кувања, домаћих рукотворина и нових начина за стицање вештина и зараде, путем креативне економије.
"Међународни клуб жена је једна од главних активности у којима учествујем. Он окупља више од 300 чланова волонтера из више од 68 светских земаља Као невладина и непрофитна организација, са везама у дипломатским и међународним пословним круговима, настоји да интернационалном окружењу понуди боље разумевање услова у Србији ради лакшег пословања, да промовише знање и својим радом помогне прикупљању средстава за хуманитарне и друштвене пројекте", рекла је Ијах Самсон, додавши:
"Учествујемо у дијалозима, етно радионицама, образовању, кувању... и сваке године имамо велико окупљање, које називамо Базар. Индонезија ће посебно узимати велику улогу и репрезентовати своју земљу у култури, туризму, кувању, разним рукотворинама.Једна од највећих предности је упознавање много људи, и стицање много пријатељстава."
Самуел Самсон: Без обзира на густ распоред, никада не одбијам прилику да промовишем индонезијску културу. Мој познаник Дејан Ристић, државни секретар ме је позвао и рекао ми да његова ћерка Сара држи презентацију о индонезијској културу у школи и замолио ме да дођем тамо, као гост изненађења. Она је други разред основне школе. Ја сам стигао пре оца и сео у клупу, заједно са децом. Није их било више од 15-20, али мени то није битно, оваква прилика је подједнако важна за ширење индонезијске културе и традиције, као и свака друга. Она је могла да изабере било коју другу културу, руску, индијску, кинеску, али изабрала је баш индонезијску. Како онда да се не појавим, када је то за мене част. Иако је то једна школа, то није мало. Све почиње са једним.
Самуел Самсон: Да, наравно да постоје. Ове школарине су одобрене од стране Владе Србије, везано за јубилеј од 50 година „Покрета несврстаних“, српска влада жели да покаже захвалност за велико пријатељство и одличне везе са Индонезијом. Покрет несврстаних је први пут одржан у Београду, и Србија је његов неодвојиви члан, од сепмтебра 1961. године. Баш зато је Србија желела да направи ове стипендије за све интернационалне студенте, које се зову „Свет у Србији“.
Самуел Самсон: Србија има велики број спољно-трговинских споразума, пре свега са Европском унијом, Руском Федерацијом и земљама из региона које нису чланице ЕУ (ЦЕФТА). Ти споразуми чине Србију изузетно атрактивном јер она не представља само тржиште од 7 и по милиона људи, већ представља тржиште од више од пола милијарде људи.
Индонезија и компаније из Индонезије посматрају Србију на тај начин и схватају да она може да буде регионални центар преко кога ће моћи да допру до тржишта целокупне Европе. Индонезијске компаније увиђају овај потенцијал и планирају инвестиције у Србију. Највећа инвестиција тренутно је фабрика тестенина у Инђији, у коју је индонежанска компанија "Индоадриатик индустри" инвестирала 11 милиона евра, а план је да почне са радом почетком следеће године.
Једна од главних препрека за узајамни економски однос наше две земље је удаљеност. Људи кажу да је Индонезија удаљена, то је 16 сати авионом. Морамо променити перспективу и приступ. Наравно, транспорт јесте издатак, али ми промовишемо Србију у Џакарти и желимо да Србија буде наш центар интересовања. Кад кажем центар, значи место где се одвија бизнис, а не транспорт. Дакле, да изместимо центре пословања, тако да даљина не буде проблем.
Самуел Самсон: Некада, параметри било које економије нису релавантни, када их гледате засебно. Ситуација може и другачије да се посматра. Свет је и даље у економској кризи, и Индонезија се окренула домаћој економији. Ако извозите, и цена одједном падне, имаћете проблем у Индонезији. Ако је тржиште лоше, ви се окрећете домаћој производњи, како би својим грађанима приуштили комодитет и нормалан живот. Ми не можемо да контролишемо цене производа на светском тржишту, али интерно, на домаћем, то можемо и зато смо се више окренули локалној производњи. С обзиром да смо ми земља са 200 милиона становника, раст домаћег тржишта је изузетно важна.
Самуел Самсон: С обзиром да је име вашег сајта Србија Данас, а не Сербиа Today, вероватно су у питању људи са простора бивше Југославије, који живе у Индонезији.Мој лични утисак је, да је ово класичан пример индонежанског менталитета. У Индонезији можете да постанете радикално популарни или богати за само недељу дана. Ипак, ако погрешите у нечему, исто тако лако губите популарност и богатство. Наше друштво је врло флуидно. Ако некога волите, не желите да стварате раздаљину. Ми се врло лако изражавамо и показујемо своја осећања.
Тако да, могуће да добар материјал на вашем сајту једноставно стиже до многих Индонежана и има тренд да се шири, само тако могу да објасним тих 100.000 посета. Све је у менталитету. Зашто на листи није Кина или Индија? Тамо има више људи него у Индонезији. Зашто Србија, Босна и Херцеговина и Индонезија? Одговор мора да лежи у духу који наши народи деле и менталитету.
Самуел Самсон: Као неко ко подржава демократију, не волим пристп негативног гледања на ствари. Ми морамо да помогнемо својој држави, а не само да молимо за нешто. Моја жена и ја печемо колаче, на пример. Имамо малу фабрику колача. Печемо и продајемо их. Треба бити поносан на све што радиш и да радиш што више можеш. До три ујутру смо пекли колаче, а онда смо их износили, из свог аутомобила и продавали. Сликали смо их за брошуре и рекламирали. Нико не може да очекује новац ниоткуда. Морате се потрудити.
Самуел Самсон: Свет је постао мултиполаран. Не можете излечити свет само једним леком. Не постоји само један рецепт за све болести. Све проблеме морате решавати одвојено. Због тога, више волим смиренији приступ. Не волим борбу под сваку цену. Смиренији приступ значи ставити непријатеља на исти ниво и покушти да решите проблем разговором. Исто сматрам да треба размишљати и о ИСИЛУ. Екстремизам не припада само једној религији, он постоји свуда, као претња свакој другој вери. Понекад, екстремисти покушавају да манипулишу људима, чак и када нема тензије, они је креирају, јер имају неку добит. Они креирају такозване “невидљиве руке” и контролишу масу. Морате да видите јасно шта се дешава унутра, да бисте могли правилно да реагујете. Дакле, за сваки лек, прво морате да поставите дијагнозу.
Самуел Самсон: Велика организација доноси велика искушења. Распростањена је по целом свету. То је организација која није ригидна, нема председавајућег, најбитнији је дух организације. Свака земља, свака нација се такмиче сваког дана. Не само политички, већ и економски, културно, спортски. Због тога је најбитнији дух, и потреба да се донесе мир, разумевање и сматрам да ће овај Покрет трајати бар још 50 година.
Самуел Самсон: То вам је еволуција, нико више не слуша политичке партије, слуша се сада само народ. А садашњег председника је изабрао народ. Његов мото је: “Рад, рад и рад”. Али не израбљивање људи, већ веровање у људе.
Самуел Самсон: Сматрам да то није реално, јер политичари такође зависе од народа, тај исти народ их бира. Сви посланици су већ прошли проверу, односно скрининг од Агенције против корупције и треба им пружити шансу да раде ваљано. Видодо није Супермен, али треба видети како ће се показати, барем сачекати првих сто дана, и онда сумирати утиске.
Самуел Самсон: Највећи утисак су на мене оставили људи, ваша храна, која није генетски модификована, предиван пејзаж, наравно Дунав, али и близина. Наиме, цела Србија се може прећи за око 4 сата вожње колима.
Економски, сматрам да Србија треба да постане центар трговања, да се пребаци производња овде, а онда да се извози. Влада Србије нам је дала субвенције. Надамо се да ће се Србија успешно изборити са сивом економијом, верујем у премијера и његове намере.
Ја сам врло активан у промоцији Србије. Увек показујем оно што је најбоље у Србији. Србија јесте у Европи. Србија јесте Европа. Али она и даље мора бити призната од света. Србија има хиљаде пријатеља у свету. Једна од земаља чији је пријатељ јесте и Индонезија.
