Ishrana pre trudnoće može imati doživotne posledice po dete!
Ishrana budućih majki, pre ostajanja u drugom stanju, može uticati na funkciju bebinih gena i dovesti do stalnih, doživotnih efekata na zdravlje deteta, kažu naučnici.
Prva studija koja se bavila uticajima navika u ishrani u vreme začeća na ljudske gene, koju je sproveo tim Londonske škole za higijenu i tropsku medicinu, analizirala je uzorke krvi više od 160 beba u ruralnoj oblasti Gambije.
Polovina beba rođena je u kišnoj sezoni, a druga u sušnoj. Sezonske razlike znače da i ishrana varira u skladu sa godišnjim dobom. Bebe začete tokom kišne sezone imale su povišen nivo određenih hemijskih supstanci u genima (metili), za razliku od beba rođenih u sušnoj sezoni. Metilacija je proces koji može uticati na modifikaciju teških metala i promenu gena.
Kako su geni deteta direktno nasleđeni od roditelja, način na koji funkcionišu može biti izmenjen modifikacijama DNK, na koji utiču faktori okruženja, kao što je ishrana.
Naučnici kažu da otkrića u ovoj studiji otvaraju mogućnost da se ishranom budućih majki, pre trudnoće, može uticati na mnoge aspekte doživotnog zdravlja budućeg deteta.
Endrju Prentis, profesor na Londonskoj školi za higijenu i tropsku medicinu, kaže da je ultimativni cilj definisati optimalan plan ishrane za buduće majke koji može preduprediti negativne efekte po zdravlje deteta, vezane za poremećaje u procesu metilacije.
(Independent/Srbija Danas)
