Ivanka Kosančić: Knjiga je postala roba
"Pišu se i objavljuju knjige za plažu i knjige za jedan dan, a ne postoji stručna valorizacija onoga što se objavljuje, pa se čak i književna kritika udaljila od toga" kaže književnica Ivanka Kosanić, kojoj je ovih dana objavljena četrnaesta knjiga po redu.
"Sve je manje onih britkih pera koja treba da saopšte javnosti da to nije literatura", navodi Kosanić koja ima još dva pripremljena rukopisa (romana), a jedan je o našoj slikarki Nadeždi Petrović.
Ona napominje da nikada nije pravila razliku između muškog i ženskog pisma, ali je srpska književna scena u poslednjoj deceniji prošlog veka i u ovom veku doživela pravi "bum" ženske književnosti.
"Sve je više žena na književnoj sceni, ali nažalost, sve je više žena koje su na osnovu svog estradnog ili medijskog iskustva postale književnice", kaže Kosanić čiji je roman "Ostavka" bio u najužem izboru za nagradu "Žensko pero", a roman "Moja draga Jelena" dobio je nagradu "Svetosavski pečat."
Govoreći o niškoj književnoj sceni, Kosanić kaže da je ona nezasluženo malo zastupljena na srpskoj književnoj mapi.
Tražeći razloge za takav položaj niške književne scene, Kosanić kaže da je došla do zaključka, koji ne mora do kraja da bude tačan, da su razlozi u "nekoj vrsti atmosfere u kojoj se Niš, sa nekom vrstom provincijske logike, više okreće onom što je van granica Niša, a najviše Beogradu".
"Niš ne neguje svoje stvaraoce i olako se odrekao svojih izdavača", zaključuje književnica i novinar i dodaje da je veliki hendikep za Niš što ima jednog izdavača, misleći na Niški kulturni centar (NKC).
Ona kaže kako je mislila da će se NKC, kao glavna institucija kulture u Nišu, izboriti da sačuva svoje izdavaštvo. "Ne, i to je potonulo. Nisu bili na prošlom Sajmu knjiga, verovatno neće ni na ovom, ne izdaju knjige, a ako ih izdaju više se okreću van ove (niške) scene", kazala je Kosanić.
Rukopis knjige, koja je upravo izašla iz štampe stajao je u NKC skoro dve godine iako je svojevremeno bi prihvaćen, dodaje ona. "Kasnije su navođeni razlozi od materijalnih do nekih sasvim besmislenih", kaže Kosanović.
Prema njenim rečima velika je razlika između pisca u Nišu i pisca u Beogradu. "Reč je o tome da se uvrežilo shvatanje, koje je izgleda tačno, da treba da odeš u Beograd da bi napravio karijeru", objašnjava ona.
Za tu širu književnu scenu postoje dva-tri pisca u Nišu, a mnogo je bogatija niška književna scena od onoga što se pojavljuje u javnosti, smatra Kosanić.
"Knjiga je postala roba, pisac treba da ima agenta, knjiga traži marketing", rekla je Kosanić opisujući vreme u kome živimo.
"Na tržištu se pojavljuju knjige koje su manje vredne, a one vrednije ne dobijaju adekvatnu stručnu valorizaciju", dodala je ona.
Upoređujući trenutak stvaranja sa trenutkom susreta knjige i čitaoca, Kosanić kaže da je "trenutak stvaranja jedna nezamisliva lepota", a kada se knjiga najzad pojavi "nastupaju trenuci kolebanja, patnje, nerazumevanja".
Kosanović tu relaciju opisuje kao put "od lepote do strahote" dodajući da je sve manje onih koji će prihvatiti knjigu na pravi način.
Kosanić je rođena u Beloj Palanci, diplomirala je na Filološkom fakultetu u Beogradu na grupi za jugoslovensku sa svetskom književnošću. Piše prozu i književnu kritiku, a priče su joj prevođene na nemački, bugarski i italijanski jezik. Zastupljena je u više jugoslovenskih, srpskih i niških antologija.