Izložba: "Kada prestaneš da me češljaš, prestaću da te mrzim"

Čuveni stih Sen-Džon Persa iz ’Pohvala’ XVII ("Quand vous aurez fini de me coiffer, j'aurai fini de vous haïr"), je ono što verovatno sve crne devojčice osećaju prema svojim majkama, starijim sestrama ili rođakama tokom višečasovnih rituala friziranja, velike drame u životu svih žena crne Afrike.

Ovaj fotografski projekat realizovan je tokom njenog rezidencijalnog boravka u Centru za umetnost i dizajn – Waaw, u starom kolonijalnom gradu Sen Luju, u Senegalu, tokom leta 2013. godine. Priča se odvija u jednom od posećenijih frizerskih salona za žene u gradu, ’Kod Marijem Sode Djop’ – skoro isključivo ženskom svetu, zoni intime i trača – gde uz pomoć tradicionlog pribora i tehnika nastaje čitav spektar ženskih frizura, od sasvim običnih do skoro nezamislivih, kako prilike nalažu. Svaka od ovih frizura zahteva poprilično vreme i strpljenje, ali bez sumnje, i izvesnu dozu agonije i bola.

Kosa je oduvek imala posebno značenje u većini afričkih kultura, naročito kao medijum moći i komunikacije u tradicionalnim društvima. Kosa se ne smatra samo ukrasom glave (koja je centar tela i samim tim izvor mudrosti); većina afričkih tradicija drži do toga da kosa sadrži životnu snagu, erotski potencijal i plodnost, kao i da označava identitet pojedinca. Pored toga, africka kosa je specifična i zahteva temeljno i dugotrajno tretiranje, kao i često apliciranje razlicitih dodatnih materijala.

Moje interesovanje nije bilo prvenstveno usmereno ka krajnjem proizvodu – frizurama. pokušala sam da zabeležim lepotu u nastajanju i lepotu nastajanja ovih frizura, interakcije zadovoljstva i bola u procesu friziranja u ovoj afričkoj kulturi, kao i lične emocije uključene u ovo ’žrtvovanje’ za više ciljeve, poput inicijacije u društvo i identifikacije sa određenom etničkom, kulturnom i starosnom grupom, zatim, simbolizacije ekonomskog statusa, verske pripadnosti, itd. Pokušala sam da odgonetnem kako ponos i slava imaju svoju cenu, kako se priče o želji i ambiciji i priče o jezi istovremeno prepliću sa samom kosom. Verujem da postoji nešto u odnosu između frizerki i njihovih mušterija što dolazi ispred finalnog proizvoda: pomešana osećanja nežnosti, bola, opsesije, zavođenja, poverenja, rivalstva, ljubavi i mržnje, kao i da ovaj ritual, u nekoj meri, predstavlja model ‘sado-mazohističkog’ odnosa. - Katarina Radović

Ove fotografije takođe reflektuju osećaj da tik uz glamur i egzotiku stoji sumračna realnost samog afričkog porekla. U Senegalu, lepota je važan predmet debate i, pored sve većeg uticaja globalnih modnih časopisa i TV programa, izgled žena i dalje u velikoj meri evocira koncept sirove, urođeničke lepote, i elegancije tzv. sinjara (žena mešovitog francusko-afričkog porekla koje su živele u Senegalu u 18. i 19. veku). Na posmatraču je sam zamisli za šta se svaka od ovih dama priprema.

"Kada mi je pokazala svoj novi projekat, mnoge stvari su osvežile moje sećanje. Među prvima, naravno... portreti Salla Casset & Seydou Keita iz 50-ih, ili još raniji, Meissa Gaie iz 40-ih. Nakon prvog gledanja, misleći ne samo u portretima, još jedna stvar pala mi je na pamet. Setio sam se kada sam jednom, u Barseloni, u fotografskoj galeriji i knjižari Kowasa, video prezentaciju knjige "The Congolese S.A.P.E." Hektora Mediavilla i Boudouin Mouande. To je bio moj prvi kontakt sa S.A.P.E. (Société des Ambianceurs et des Persones Elegantes). Nikada neću zaboraviti taj dan... i odjednom, pred Katarininim radom, uspomene se ponovo vraćaju." - David Pužado.