Изложба: "Када престанеш да ме чешљаш, престаћу да те мрзим"

Чувени стих Сен-Џон Перса из ’Похвала’ XVII ("Quand воус аурез фини де ме coiffer, ј'аураи фини де воус хаïр"), је оно што вероватно све црне девојчице осећају према својим мајкама, старијим сестрама или рођакама током вишечасовних ритуала фризирања, велике драме у животу свих жена црне Африке.

Овај фотографски пројекат реализован је током њеног резиденцијалног боравка у Центру за уметност и дизајн – Waaw, у старом колонијалном граду Сен Лују, у Сенегалу, током лета 2013. године. Прича се одвија у једном од посећенијих фризерских салона за жене у граду, ’Код Маријем Соде Ђоп’ – скоро искључиво женском свету, зони интиме и трача – где уз помоћ традиционлог прибора и техника настаје читав спектар женских фризура, од сасвим обичних до скоро незамисливих, како прилике налажу. Свака од ових фризура захтева поприлично време и стрпљење, али без сумње, и извесну дозу агоније и бола.

Коса је одувек имала посебно значење у већини афричких култура, нарочито као медијум моћи и комуникације у традиционалним друштвима. Коса се не сматра само украсом главе (која је центар тела и самим тим извор мудрости); већина афричких традиција држи до тога да коса садржи животну снагу, еротски потенцијал и плодност, као и да означава идентитет појединца. Поред тога, африцка коса је специфична и захтева темељно и дуготрајно третирање, као и често аплицирање разлицитих додатних материјала.

Моје интересовање није било првенствено усмерено ка крајњем производу – фризурама. покушала сам да забележим лепоту у настајању и лепоту настајања ових фризура, интеракције задовољства и бола у процесу фризирања у овој афричкој култури, као и личне емоције укључене у ово ’жртвовање’ за више циљеве, попут иницијације у друштво и идентификације са одређеном етничком, културном и старосном групом, затим, симболизације економског статуса, верске припадности, итд. Покушала сам да одгонетнем како понос и слава имају своју цену, како се приче о жељи и амбицији и приче о јези истовремено преплићу са самом косом. Верујем да постоји нешто у односу између фризерки и њихових муштерија што долази испред финалног производа: помешана осећања нежности, бола, опсесије, завођења, поверења, ривалства, љубави и мржње, као и да овај ритуал, у некој мери, представља модел ‘садо-мазохистичког’ односа. - Катарина Радовић

Ове фотографије такође рефлектују осећај да тик уз гламур и егзотику стоји сумрачна реалност самог афричког порекла. У Сенегалу, лепота је важан предмет дебате и, поред све већег утицаја глобалних модних часописа и ТВ програма, изглед жена и даље у великој мери евоцира концепт сирове, урођеничке лепоте, и елеганције тзв. сињара (жена мешовитог француско-афричког порекла које су живеле у Сенегалу у 18. и 19. веку). На посматрачу је сам замисли за шта се свака од ових дама припрема.

"Када ми је показала свој нови пројекат, многе ствари су освежиле моје сећање. Међу првима, наравно... портрети Salla Casset & Seydou Кеита из 50-их, или још ранији, Meissa Гаие из 40-их. Након првог гледања, мислећи не само у портретима, још једна ствар пала ми је на памет. Сетио сам се када сам једном, у Барселони, у фотографској галерији и књижари Kowasa, видео презентацију књиге "The Цонголесе С.А.П.Е." Хектора Mediavilla и Боудоуин Моуанде. То је био мој први контакт са С.А.П.Е. (Социéтé дес Амбианцеурс ет дес Персонес Елегантес). Никада нећу заборавити тај дан... и одједном, пред Катарининим радом, успомене се поново враћају." - Давид Пужадо.