ŽALIĆEMO AKO NAM I ON ODE: Revolucionarni izum mladog Srbina promeniće poljoprivredu!

Dok njegovi vršnjaci misle o prvim ljubavima, igricama i bore se sa tinejdžerskim problemima, Nikola Tepić (18) razmišlja kako da spasi našu planetu od propasti. Iako nije glavni junak apokaliptične priče, ovaj Kaluđeričanin je napisao veoma napredan poljoprivredni i ekološki projekat. Našao je način da biljke rastu brže i bolje, a sa manje đubriva i vode. Dok ga u Srbiji samo potapšu po leđima, stranci bi rado industrijalizovali ovu ideju.

Na Internacionalnoj konferenciji mladih naučnika u Izmiru ove godine za njegov patent zainteresovao se i ruski naučnik.

"Da li je neko to primenjuje u Srbiji?" - bilo je pitanje profesora sa "Lomonosova" iz Rusije. Zanimalo ga je da li je već neko to implementirao i radio u Srbiji za koju se zna da je poljoprivredna zemlja. Fizičar iz Holandije koji ima ogromne farme ostavio mu je kontakt, jer je zainteresovan da taj sistem razradi na svojim poljanama.

Kada treba da se podrže ovakvi talenti u Srbiji, i u krajnjem slučaju iskeširaju makar putni troškovi za takmičenja, svi se zavuku u mišje rupe. Svi se žale na tešku finansijsku situaciju, a Nikola primećuje da možda mladi naučnici ugrožavaju nečiji položaj svojim znanjem.

- Jednog dana, nadam se, ova ideja će da se industrijalizuje. Volim da istražujem, ne volim da uzimam zdravo za gotovo nešto što je opšte prihvaćeno i poznato, već kopam, tražim dalje, uvek sam znatiželjan da se nađe nešto novo.

Tako je počelo sa ovim radom kojim je išao u Tursku. Sedeo je u dvorištu, i dok su baka i deka nešto radili u bašti i bacali đubrivo, rekao je "eureka"!

- Zapitao sam se koliko biljka procentualno uspe da iskoristi đubrivo koje se baci i došao sam do podatka da od 40-70 procenata prodre kroz zemlju, dakle biljka bukvalno ne iskoristi te hranljive materije. Pritom, sve te materije odlaze do podzemnih voda, vodenih tokova, a to izuzetno zagađuje vodu i podzemnu vodu, što odlazi u reke.

Istraživao je kako se mogu sačuvati te hranljive materije. Pisao je rad uz pomoć mentora na Fakultetu za fizičku hemiju, sa profesorom i dekanom Borivojem Adnađevićem. Ravno bilo kojem profesoru sa fakulteta, Nikola barata stručnim izrazima kao tata-mata, ali od njegove priče se ne gubi koncentracija, jer lepim i jasnim govorom drži pažnju, i vrlo dobro poznaje materiju.

- Glavni cilj mi je bio da nađem način da usporim to otpuštanje. Napravio sam zato kapsule od alginata, celuloze i hidrogela. Kada se UREA (đubrivo) inkapsulira, odnosno ubaci u tu kuglicu, ona polako izlazi iz te kuglice i hrani biljku. Postoji podatak da đubrivu treba 18 sekundi da se rastvori u vodi, a ovime se oko 12.000 puta produžio taj period otpuštanja što je na neki način perpetum mobile, gotovo stoprocentna iskorišćenost. Tražio sam supstance koje imaju mogućnost apsorpcije, odnosno upijanja vode. Dakle, osim što iz tih kapsula izlaze hranljive materije, one upijaju vodu i posle određenog vremena je otpuštaju i zalivaju koren. Time se smanjuje potreba količine unesenog đubriva, i smanjuju se potrebe navodnjavanja.

Drugde bi se verovatno velike kompanije utrkivale da kupe ovaj patent i da ga primene u svojim kompanijama. Napraviti sa 18 godina ovakav pilot projekat, nekima to ne uspeva ni sa mnogo više godina. Iako ide u školu, Nikola nije samo teoretičar, on je ovo već potvrdio u praksi, i funkcioniše!

- Radio sam sa svojim mentorima na "Institutu za biološka istraživanja Siniša Stanković". Oko tri nedelje sam pratio progres zasađenog graška u sedamdesetak kućica. Zalivao svaka četiri dana i merio vlažnost. Uvideo sam da osim što održavaju vlažnost, biljke zasađene sa kapsulama su izrasle više nego one bez kapsulica, 39 centimetara je bila visoka biljčica sa kapsulama, a ona bez - samo 10. Inkapsuliranje podstiče brži rast biljke i bolje iskorišćavanje vode i hranljivih materija. A sa druge strane ne zagađuju se vodeni tokovi i smanjuju se  i troškovi,  što je isplativo i ekonomski i ekološki - jasan je Tepić koji provodi i po četiri i više sata dnevno putujući na treninge i u školu.

Iako je krenuo u školu sa godinu dana mlađom generacijom, “šiša” sa svojim uspesima i daleko starije ljude! Pošto je rođen 27. decembra, sa 7 i po godina je prvi put seo u školsku klupu. Nikolin stariji brat Milan Tepić je na međunarodnoj konferenciji u Indoneziji osvojio srebrnu medalju, a posle osnovne škole je imao preko 50 osvojenih medalja sa gradskih, republičkih i opštinskih takmičenja.

- Voleo bih da ljudi više cene u Srbiji nauku. Da cene ono što mladi ljudi rade jer ima bezbroj besprekornih radova, ne samo moj, već i drugi koji ne izađu u žižu javnosti nego ostanu u nekim fiokama, a možda vrede milione - pomalo razočarano zaključuje Nikola i ističe da će ih pre neko od stranaca izvući iz te fioke nego neko odavde.

Ovaj plesač reprezentacije, fizičar, geograf i ekolog smatra da nismo ekološki osvešćeni.

- Nedavno sam čitao lektiru "Starac i more", što je odavno napisano, a još tad se pominje ekologija, a dan danas da ovde kažete nekome - životna sredina, ekologija - pomisli na smeće, đubre, na neku prljavštinu. Zapravo, ekologija ima širok dijapazon primenljivosti - primećuje Nikola čija je porodica praktično "pobegla" od gradske vreve.

Ponekad ga privlači ideja da ode preko, ali je vrlo verovatno da će se upisati samo na master studije, pa se vratiti u Srbiju.

- Nije da me ne privlači život u inostranstvu. Mislim, sve nas privlači donekle, ali moja je ideja da ostanem u Srbiji i podignem neki deo nauke na viši nivo. To mi je glavni cilj, ali možda će biti neka kompanija koja će sve to prepoznati, kao što je slučaj sa ovim radom.

Ovaj znalac nalazi snage da nastavi i “gura” svoju priču, ide u školu, na ples, piše naučne radove i ide na takmičenja iako učenje i pisanje radova često radi u autobusu.

- Nekad se zapitam - čemu sve ovo - sad je kraj školske godine, noćima ne spavam, pitam se zašto ja sve ovo radim - pomalo snuždeno i zabrinuto primećuje Nikola kojem ovde mnogi samo kažu - sve je to lepo što si ti osvojio momče - i potapšu ga po ramenu.

- Ljudi su bukvalno nezainteresovani, ponekad poneko pokušava da sabotira to sve na neki način, i onda me to zaista razočara. I samo takve stvari mogu da me pošalju iz ove Srbije. To je tako nažalost, neće se u skorije vreme promeniti. Ali se i dalje nadam da hoće...

Čista slatka voda danas je jedan od najvećih svetskih problema. Godišnje 10 procenata vode koju Zemlja potroši ode upravo na navodnjavanje. Tu mogu pomoći Nikoline kapsulice koje se stavljaju u zemljište.

- Drago mi je što je u Turskoj komisija prepoznala kvalitet rada. To i je najveće iskustvo u životu. Kada dobiješ ogromnu binu i pano od 3x4 metra gde te posmatraju profesori i publika.

Roditelji mu ni u jednom trenutku nisu zahtevali nešto. Nikada mu nisu rekli da mora da ima sve petice, niti da mora da uspe, već su mu govorili "doveli smo te donekle, na tebi je sve ostalo". Sve je radio svojevoljno, imao je ličnu motivacije i želju.

- Ponekad sam sebe pitam da li sam normalan. Ne znam odakle mi u tim trenucima snaga. Deset meseci rada, a oko 6-7 meseci intenzivnog rada. I do februara dok nisam odneo uzorke na analizu, meni je projekat ili u potpunosti uspeo ili u potpunosti pao. Tek kad sam video rezultate video koliko je to što sam uradio izuzetno. Nije lako ostati uvek sav svoj kada se baviš sa više stvari. Ima i uspeha i padova, i nervoze i brige, i truda, treniraš iznova i iznova. 

Nama deluje sasvim normalno, iako se često kaže da su genijalci pomalo i fijuknuti. A to da li smo mi ludi da pustimo da ode genijalac koji realno želi da ostane u zemlji, ostaje da vidimo. Svako bi sada voleo da je Tesla njihov, a završio je u inostranstvu, sam i na rubu siromaštva.

Ukoliko vam je ovo bilo zanimljivo, saznajte nešto više o još jednom genijalcu koji je daleko sigurniji od Nikole da ode iz Srbije, a bavi se kriptografijom i programiranjem, i obećava da će da "provali" u Pentagon (više o tome na OVOM linku)