JSL: Kreće liga puna briga!
Posle 76 dana pauze, krenuće elitno takmičenje opterećeno besparicom, odlivom kvalitetnih igrača i povećanim dugovanjima. Tereni rak rana, a reflektori pojeli pare koje je teško vratiti.
Posle 76 dana pauze u Srbiji kreće fudbalska liga prepuna briga. Brinu klubovi za opstanak, brinu i oni koji žele u Evropu, a najviše brige imaju pretendenti za titulu. Crvena zvezda se upušta u borbu za odbranu trona, sa omčom oko vrata od 52 miliona evra, koja preti da najtrofejniji balkanski klub povuče na dno. Malo manje brige pritisle su jesenjeg prvaka Partizan, koji po poslednjem izveštaju duguje oko 15 miliona evropskih novčanica.
Reč onih koji se bore za goli život i opstanak u eliti, gubi se u moru problema, a para ni za osnovne potrebe nema. Kako igračima podeliti plate, kako isplatiti sve troškove i dugovanja, a priliv je gotovo nula. Gledalaca je sve manje, a nezadovoljnih sve više.
Odlazak nekih kvalitetnih igrača, poput Partizanovih Lazovića i Škuletića, te Alivodiića, umanjiće vrednost lige za još koju stotinu hiljada evra. Ali, ni da su ostali, šampionat nam ne bi skočio na listi FIFA i UEFA u rangiranju vrednosti liga.
Poslednjih nekoliko godina zasijali su reflektori širom Srbije. Neka svetle, i treba da svetle. Ali, zar je gledanje noćnih utakmica važnije od toga kakvi su nam tereni, da li je blato do kolena i ako se vreme pokvari, hoće li biti odlaganja lige. Sve su to pitanja za analizu i racionalno razmišljanje. Zar možda nije bilo bolje pre reflektora uvesti grejanje terena, drenažu... Pa, ni bogata Premijer liga većinu utakmica igra u dnevnom terminu, što kod nas moraju da igraju noću?
A tek ovaj sistem takmičenja, zaista nema smisla. Posle toliko duge pauze, klubovima predstoji samo 15 mečeva do kraja šampionata. Pa toliko utakmica premijerligaši odigraju za dva meseca. Potrebna nam je promena sistema takmičenja, kako bi liga postala atraktivnija i neizvesnija.
Sve češće se govori o privatizaciji klubova, ali se na tom polju malo šta promenilo. Jedini potpuno privatni klub Čukarički, pokazao je da se uz dobru organizaciju može brzo stati na noge. Ali, sve dok se večiti ne privatizuju, prave privatizacije neće biti. A, ko opet da kupi gubitaše, ko da vraća dugove. Međutim, druga rešenja su gotovo nemoguća.
Tema uvođenja plej-ofa i plej-auta mogla bi da oživi i novi sistem takmičenja od naredne sezone učini radikalan zaokret u ovom mrtvilu. Ipak, klubove čine igrači, a igrači su ti zbog koji publika dolazi na stadione. Na žalost, sve je manje onih pravih, jer sve što valja beži trbuhom za kruhom preko granice. A, ti Srbijo ostani međ' šljivama, sa oronulim stadionima i praznim tribinama.
PROČITAJTE I:
