ЈСЛ: Креће лига пуна брига!
После 76 дана паузе, кренуће елитно такмичење оптерећено беспарицом, одливом квалитетних играча и повећаним дуговањима. Терени рак рана, а рефлектори појели паре које је тешко вратити.
После 76 дана паузе у Србији креће фудбалска лига препуна брига. Брину клубови за опстанак, брину и они који желе у Европу, а највише бриге имају претенденти за титулу. Црвена звезда се упушта у борбу за одбрану трона, са омчом око врата од 52 милиона евра, која прети да најтрофејнији балкански клуб повуче на дно. Мало мање бриге притисле су јесењег првака Партизан, који по последњем извештају дугује око 15 милиона европских новчаница.
Реч оних који се боре за голи живот и опстанак у елити, губи се у мору проблема, а пара ни за основне потребе нема. Како играчима поделити плате, како исплатити све трошкове и дуговања, а прилив је готово нула. Гледалаца је све мање, а незадовољних све више.
Одлазак неких квалитетних играча, попут Партизанових Лазовића и Шкулетића, те Аливодиића, умањиће вредност лиге за још коју стотину хиљада евра. Али, ни да су остали, шампионат нам не би скочио на листи ФИФА и УЕФА у рангирању вредности лига.
Последњих неколико година засијали су рефлектори широм Србије. Нека светле, и треба да светле. Али, зар је гледање ноћних утакмица важније од тога какви су нам терени, да ли је блато до колена и ако се време поквари, хоће ли бити одлагања лиге. Све су то питања за анализу и рационално размишљање. Зар можда није било боље пре рефлектора увести грејање терена, дренажу... Па, ни богата Премијер лига већину утакмица игра у дневном термину, што код нас морају да играју ноћу?
А тек овај систем такмичења, заиста нема смисла. После толико дуге паузе, клубовима предстоји само 15 мечева до краја шампионата. Па толико утакмица премијерлигаши одиграју за два месеца. Потребна нам је промена система такмичења, како би лига постала атрактивнија и неизвеснија.
Све чешће се говори о приватизацији клубова, али се на том пољу мало шта променило. Једини потпуно приватни клуб Чукарички, показао је да се уз добру организацију може брзо стати на ноге. Али, све док се вечити не приватизују, праве приватизације неће бити. А, ко опет да купи губиташе, ко да враћа дугове. Међутим, друга решења су готово немогућа.
Тема увођења плеј-офа и плеј-аута могла би да оживи и нови систем такмичења од наредне сезоне учини радикалан заокрет у овом мртвилу. Ипак, клубове чине играчи, а играчи су ти због који публика долази на стадионе. На жалост, све је мање оних правих, јер све што ваља бежи трбухом за крухом преко границе. А, ти Србијо остани међ' шљивама, са оронулим стадионима и празним трибинама.
ПРОЧИТАЈТЕ И:
