Kabina budućih "Erbasovih" aviona bez prozora

Pilotska kabina bez prozora do pre koju godinu zvučala bi kao lud i sramno nonšalantan predlog. Danas, uz sve veći napredak tehnologije, na korak smo od takve konstrukcije.

Osim što bi upravljačka soba vazduhoplova bila uskraćena za pogled napolje, postoji i mogućnost da se ne nalazi tamo gde je decenijama, u nosu aeroplana, već na jednoj od dve opcije koje su u fazi razmatranja.

U "Erbasu" takvu mogućnost pravdaju jednostavno - troškovima. Naime, kabina ugnežđena u čeoni pojas letelice zahteva dodatna konstrukciona ojačanja koja povećavaju masu aviona, a time i potrošnju goriva. Drugi razlog je aerodinamika koja pati zbog oblika nosa koji zatheva posebno graditeljsko rešenje za instalaciju letačke prostorije. Konačno, na mestu kabine mogla bi se naći dodatna putnička mesta, tj. još novca u bisagama avionskih kompanija.

Tako se došlo do predloga da se prostorija za upravljanje smesti ispod trenutne, na niži nivo čeonog dela aviona, ili - zvuči neobično, u donji deo repa. Kako će onda piloti da vide kuda vode letelicu, pitali biste. Odgovor je lak - pomoću ekrana koji sliku dobijaju od kamera što uživo prenose stanje napolju.

U 3D tehnologiji trebale bi da se prikazuju ne samo okolnosti pred samim avionom, već i vremenski uslovi, te objekti na tlu, kada se avion nalazi blizu njih. Zahvaljujući takvom sistemu "piloti će imati viši stepen svesti ne samo o avionu, već i o uslovima oko njega, što u krajnoj liniji znači veću bezbednost".

Ono što ne znamo jeste na koji način se valja izboriti sa situacijom u kojoj ekrani ili kamere zakažu, tj. kako bi bio koncipiran rezervni sistem bezbednosti. Auto-pilot bi svakako mogao da preuzme kontrolu u određenim slučajevima, ali nekada to nije dovoljno. Na primer, za poletanje i sletanje.

Drugo, kada se već dođe do stepena automatizacije gde pilot zavisi o veštačkom oku, nismo li na korak od potpuno automatizovanog leta? I, ako jesmo, da li će ljudi uopšte prihvatiti da povere svoj život uređaju?