Кабина будућих "Ербасових" авиона без прозора

Пилотска кабина без прозора до пре коју годину звучала би као луд и срамно ноншалантан предлог. Данас, уз све већи напредак технологије, на корак смо од такве конструкције.

Осим што би управљачка соба ваздухоплова била ускраћена за поглед напоље, постоји и могућност да се не налази тамо где је деценијама, у носу аероплана, већ на једној од две опције које су у фази разматрања.

У "Ербасу" такву могућност правдају једноставно - трошковима. Наиме, кабина угнежђена у чеони појас летелице захтева додатна конструкциона ојачања која повећавају масу авиона, а тиме и потрошњу горива. Други разлог је аеродинамика која пати због облика носа који zatheva посебно градитељско решење за инсталацију летачке просторије. Коначно, на месту кабине могла би се наћи додатна путничка места, тј. још новца у бисагама авионских компанија.

Тако се дошло до предлога да се просторија за управљање смести испод тренутне, на нижи ниво чеоног дела авиона, или - звучи необично, у доњи део репа. Како ће онда пилоти да виде куда воде летелицу, питали бисте. Одговор је лак - помоћу екрана који слику добијају од камера што уживо преносе стање напољу.

У 3Д технологији требале би да се приказују не само околности пред самим авионом, већ и временски услови, те објекти на тлу, када се авион налази близу њих. Захваљујући таквом систему "пилоти ће имати виши степен свести не само о авиону, већ и о условима око њега, што у крајној линији значи већу безбедност".

Оно што не знамо јесте на који начин се ваља изборити са ситуацијом у којој екрани или камере закажу, тј. како би био конципиран резервни систем безбедности. Ауто-пилот би свакако могао да преузме контролу у одређеним случајевима, али некада то није довољно. На пример, за полетање и слетање.

Друго, када се већ дође до степена аутоматизације где пилот зависи о вештачком оку, нисмо ли на корак од потпуно аутоматизованог лета? И, ако јесмо, да ли ће људи уопште прихватити да повере свој живот уређају?