Kako nam je internet vratio stare zanate
Razvoj tehnologije nije uvek okrenut protiv “starih i kvalitetnih stvari”. Internet je na primer uspeo da povrati popularnost švajcarskim mehaničkim satovima, naliv perima, vinilima, ali i ručno pravljenim proizvodima.
Primer za ovu tvrdnju su mašine za fliper koje su sa pojavom Soni Plejstejšna bačene u zaborav, da bi početkom ovog veka prestala i njihova proizvodnja. Međutim kada su nostalgični bejbi bumeri u srednjim godinama počeli da prikupljaju stvari koje ih podsećaju na mladost, tržište se vrlo brzo preorijentisalo sa hi-tech igrica na pravljenje mašina za fliper. Danas se prodaju milioni ovih mašina, i to uglavnom privatnim domaćinstvima, piše portal BiF.
Slična je situacija i sa ručno rađenim proizvodima – danas se izgleda svaka tinejdžerka bavi izradom i prodajom nakita preko interneta, a većina domaćica pravljenjem zdravih kolača, džemova ili napitaka, kao i džempera, heklanih bluza isl. U ovom biznisu im pomažu Etsy, internet pijaca za prodaju ručno rađenih dobara iz svih delova sveta, i Kikstarter, virtuena platforma koja kreativcima pomaže da bez posrednika pronađu finansijere za svoje projekte. Zbog njih je proizvodnja i prodaja ručnih radova isplativa.
Etsy zarađuje tako što na svakoj prodaji dobije 3,5% od cene proizvoda. U prvoj godini poslovanja (2006. godine) sajt je prodao robu u vrednosti od 175.000 dolara, ali posao je u međuvremenu procvetao pa mu se prodaja u 2013. popela na 1,35 milijardi dolara. Oko 88% njegovih klijenata – prodavaca robe - su žene, od kojih većina ovaj posao radi od kuće. Za petinu njih je prodaja preko Etsy-a pravi posao sa osmočasovnim radnim vremenom.
Doprinos ovog sajta nije samo u rastu samozapošljavanja, već i u popularizaciji određenog tipa robe. Tako je na primer 1986. godine u Oregonu samo nekoliko ljudi ručno pravilo sapun, dok ih danas ima više od 150.
Sa druge strane, Kikstarter za ove sitne preduzetnike služi kao neka vrsta banke, jer preko njega mogu da dobiju kapital za proširivanje posla. Samo u 2013. godini korisnici Kikstartera su finansirali oko 20.000 projekata sa ukupno 500 miliona dolara. Deo toga je otišao u ruke umetnika, dizajnera, poslastičara i drugih profesija iz kreativne industrije – ovi i slični poslovi “pogurani” su sa oko 100 miliona dolara.
Tako su oni koji su najviše izgubili tokom informacione revolucije u međuvremenu postali dobitnici. Oni su razvili biznis sa lojalnim (i nostalgičnim) klijentima/kupcima i postavili ga na zdrave noge. Ne uprkos tehnologiji, već uz pomoć nje.
