Како нам је интернет вратио старе занате
Развој технологије није увек окренут против “старих и квалитетних ствари”. Интернет је на пример успео да поврати популарност швајцарским механичким сатовима, налив перима, винилима, али и ручно прављеним производима.
Пример за ову тврдњу су машине за флипер које су са појавом Сони Плејстејшна бачене у заборав, да би почетком овог века престала и њихова производња. Међутим када су носталгични бејби бумери у средњим годинама почели да прикупљају ствари које их подсећају на младост, тржиште се врло брзо преоријентисало са hi-tech игрица на прављење машина за флипер. Данас се продају милиони ових машина, и то углавном приватним домаћинствима, пише портал БиФ.
Слична је ситуација и са ручно рађеним производима – данас се изгледа свака тинејџерка бави израдом и продајом накита преко интернета, а већина домаћица прављењем здравих колача, џемова или напитака, као и џемпера, хекланих блуза исл. У овом бизнису им помажу Etsy, интернет пијаца за продају ручно рађених добара из свих делова света, и Кикстартер, виртуена платформа која креативцима помаже да без посредника пронађу финансијере за своје пројекте. Због њих је производња и продаја ручних радова исплатива.
Etsy зарађује тако што на свакој продаји добије 3,5% од цене производа. У првој години пословања (2006. године) сајт је продао робу у вредности од 175.000 долара, али посао је у међувремену процветао па му се продаја у 2013. попела на 1,35 милијарди долара. Око 88% његових клијената – продаваца робе - су жене, од којих већина овај посао ради од куће. За петину њих је продаја преко Etsy-a прави посао са осмочасовним радним временом.
Допринос овог сајта није само у расту самозапошљавања, већ и у популаризацији одређеног типа робе. Тако је на пример 1986. године у Орегону само неколико људи ручно правило сапун, док их данас има више од 150.
Са друге стране, Кикстартер за ове ситне предузетнике служи као нека врста банке, јер преко њега могу да добију капитал за проширивање посла. Само у 2013. години корисници Кикстартера су финансирали око 20.000 пројеката са укупно 500 милиона долара. Део тога је отишао у руке уметника, дизајнера, посластичара и других професија из креативне индустрије – ови и слични послови “погурани” су са око 100 милиона долара.
Тако су они који су највише изгубили током информационе револуције у међувремену постали добитници. Они су развили бизнис са лојалним (и носталгичним) клијентима/купцима и поставили га на здраве ноге. Не упркос технологији, већ уз помоћ ње.
