KINESKI PAD PRAVI HAOS NA SVETSKIM BERZAMA: Ulagači se povlače s tržišta i traže sigurnije investicije
Na azijskim berzama danas su cene deonica pale na najniži nivo u tri godine, jer se ulagači pojačano povlače s tržišta nakon što su kineski berzovni indeksi pali više od 8 odsto, uprkos novim merama tamošnjih vlasti.
Na Tokijskoj berzi indeks Nikkei u 7 sati bio je u minusu više od 3 odsto, što je prvi pad nakon više od pet meseci ispod nivoa od 19.000 bodova.
Berzovni indeksi u Južnoj Koreji, Australiji, Singapuru i Hong Kongu pali su, međutim, između 2,2 i 4,7 odsto, pa je MSCI indeks azijsko-pacifičkih deonica, bez japanskih, u 7:30 sati bio u minusu više od 4 odsto, što je najniži nivo od jula 2012. godine.
Na početku današnjeg trgovanja u Šangaju cene deonica pale su za još 8 odsto, nakon što je još prošle nedelje zabeležen strmoglav pad viša od 12 odsto.
Uzrok usporavanje rasta kineske ekonomije?
Oštar pad cena je nastavljen, iako su kineske vlasti u nedelju poručile da će omogućiti najvećem državnom penzijskom fondu ulaganje u domaće deonice i do 30 odsto njegove imovine.
"Tržišta su u silaznom trendu. Nema dobrih vesti, deonice su i dalje skupe, a nema svežeg novca jer kineska centralna banka nije smanjila stopu obavezne rezerve banaka", kaže Qi Yifeng, analitičar u kompaniji CEBM.
Devalvacija valute
Panika na tržištima posledica usporavanja rasta kineske ekonomije, što je nedavno navelo tamošnje vlasti na devalvaciju juana u pokušaju da se poveća konkurentnost kineskih izvoznih proizvoda i tako potakne rast druge po veličini svetske ekonomije.
To je, međutim, izazvalo valutni rat tržišta u razvoju, koja na isti način pokušavaju da obrane svoje ekonomije. Južnoafrički rand spao je na najniži nivo u 14 godina, malezijski ringit u 17 godina, dok je tečaj turske lire najniži u istoriji.
"Kina može biti prisiljena na dalju devalvaciju juana, ako se nastavi slabljenje njene ekonomije pa se tržišta deonica moraju nositi s time da bi slabiji juan mogao ojačati negativan uticaj sporog rasta Kine", kaže Eiji Kinouchi, analitičar u kompaniji Daiwa Securities.
Ulagači se plaše da će slabljenje Kine i valutni rat izazvati usporavanje rasta celokupne svetske ekonomije. Tržišta u razvoju, od kojih mnoga zavise o izvozu sirovina, posebno su na udaru jer je slabljenje Kine, najvećeg svetskog potrošača sirovina, izazvalo pad cena sirovina na najniže nivoe u poslednjih šest godina.
Tako je jutros cena bakra, koja predstavlja svojevrsni barometar potražnje u svetu, pala na 4.950 dolara po toni, najnižu cenu u poslednjih šest i po godina, dok je cena nafte na američkom tržištu, po prvi put od svetske finansijske krize 2009. godine, pala ispod 40 dolara po barelu.
"Bilo bi lako za ovaj pad tržišta uprti prstom u usporavanje kineskog rasta, pad cena nafte i valutni rat tržišta u razvoju. Međutim, značajniji činioci su dezinflacija i deflacija, zaoštravanje globalnih monetarnih uslova i pad profita na tržištima u razvoju", kaže Sean Darby, strateg u kompaniji Jeffries.
Na Vol Stritu i dalje sumorno
Ulagači se povlače s tržišta i zbog toga što su prošle nedelje cene deonica na Vol Stritu, koji se smatra sigurnim utočištem, zabeležile najveći nedeljni pad u gotovo četiri godine zbog poremećaja u kineskoj ekonomiji. Jutros su američki terminski indeksi ponovno u minusu više od 1 odsto, što pokazuje da je raspoloženje na najvećoj svetskoj berzi i dalje sumorno.
Zbog nesigurnosti na tržištima deonica, ulagači utočište za kapital traže u sigurnijim investicijama, kao što su državne obveznice i pojedine valute. S druge strane, dolar je pod pritiskom jer ulagači veruju da će američka centralna banka FED zbog kineskih problema odložiti povećanje ključnih kamatnih stopa do kraja ove ili početka iduće godine.
Zbog toga je jutros tečaj dolara pao 0,6 odsto, na 121,20 jena, što je najniži nivo u šest nedelja, dok je cena evra skočila prema američkoj valuti za 0,5 odsto, na 1,1458 dolara, što je najviši nivo u poslednja dva meseca.
