KO BROJI MRTVE IZBEGLICE U SAHARI: Šta da radiš kad je svuda pesak?
Međunarodne grupe prate izbeglice koje prelaze Mediteran i idu ka Evropi. Prošle godine je u tom putu umrlo oko 3.800 ljudi. Međutim, niko ne broji mrtve u Sahari. To političarima olakšava da sve ignorišu, kažu humanitarni radnici.
Dvojica nigerijskih dečaka pred Saharu su stigla naoružana vodom, biskvitima, mlekom i energetskim pićima, kao što im je krijumčar ljudi i rekao da urade. Sa još 36 ljudi popeli su se kamionet marke "tojota" koji je odmah nakon toga krenuo iz Agadeza, grada na severu Nigera.
Krenuli su kroz Saharu, prvi korak za hiljade izbeglica koje traže evropski spas. Za mnoge i poslednji.
Jedan od njih, Laki Iz, seo je na gomilu namirnica, držeći se za ivicu dok su mu noge visile sa strane. Znao je da se vozač neće zaustaviti ukoliko spadne. Bio je dehidriran i gladan, oči su ga pekle od peska koji su točkovi razbacivali. Tri dana su se vozili, zaustavljajući se samo ponekad da dopune gorivo i piju vode, piše Nedeljnik.rs.
Četvrtog dana vozač se izgubio, pokvario mu se kompas. Neki od njih nikada neće napustiti pustinju.
Samo što je napunio 15 godina sa svojim prijteljem Godfrijem krenuo je jednog vrelog popodneva avgusta 2012. da pređe Saharu. Laki i dalje Godfrijevoj porodici nije ispričao šta se dogodilo tokom puta ka Evropi.
Međunarodne grupe prate izbeglice koje prelaze Mediteran i idu ka Evropi. Prošle godine je u tom putu umro oko 3.800 ljudi. Međutim, niko ne broji mrtve u Sahari. To političarima olakšava da sve ignorišu, kažu humanitarni radnici.
ERDOGANE, DA OBJASNIŠ! Kamp DŽIHADISTA "na pola metra" od TURSKE VOJSKE (VIDEO-FOTO)
Iz UN navode da nemaju podatke koliko je ljudi umrlo u pustinji. Međunarodni komitet Crvenog krsta kontaktira porodice, ali ne prikupi podatke o mrtvima. Šačicu nezvaničnih podataka održavaju volonteri, a akademici i nevladine organizaicije su pokušali da broje, ali njihovi podaci uglavnom zavise na izveštajima medija, a finansiranje je sporadično.
"Nemamo nikakvih podataka. To je problem jer bi u pustinji moglo da umire ljudi koliko i u Mediteranu. Ne možemo da dokažemo, ne možemo ništa da kažemo, pa tako niko ne želi ni da interveniše", navodi Džulijen Bračet sa Intituta za međunarodne migracije u Oksfordu.
