KAŽNJAVANJE RATNIH ZLOČINACA: Došlo je vreme da srpske vlasti pokažu hrabrost!
Prošlo je više od dve decenije, od kada je nizom ratova, život izgubilo više od 140.000 ljudi, hiljade njih nestalo, na hiljade žena silovano, a više miliona raseljeno. Bez obzira što je prošlo toliko vremena, većina onih koji se sumnjiče da su krivično odgovorni za zločine po međunarodnom pravu, počinjenih za vreme oružanih sukoba tokom devedesetih godina prošlog veka, još uvek nisu privedeni pravdi.
Borba protiv kulture nekažnjivosti ratnih zločina počela je formalno nakon smene Slobodana Miloševića, a značajniji napredak zabeležen je nakon uključivanja nevladinih organizacija. Amnesti Internešenel je jedna od njih koja je u Medija centru održala konferenciju za novinare i tom prilikom je analizirala delovanje čitavog sistema naše zemlje i dostavila svoj izveštaj.
Od formiranja ovih institucija zabeležen je određeni značajniji napredak kada je reč o krivičnom gonjenju za ratne zločine koje su snage SFRJ i Srbije počinile u BiH, Hrvatskoj i na Kosovu, ali se i dalje samo mali broj krivičnih postupaka privodi kraju, dok je tempo kojim se optužnice dižu veoma spor.
U poređenju sa devedesetim godinama, broj zločina je danas znatno manji, ali još uvek treba da se radi na ovom problemu.
Jedan od predloga je da se obezbede sredstva za rad tužilaštva kao i to da se jasno identifikuje i obezbedi pravna infrastruktura kao i posebna jedinica za ratne zločine, jer postoje nedostaci u zakonodavnom okviru. Na primer, vrlo često se suđenje za ratne zločine vodi kao suđenje za obične zločine.
Bitno je da postoji politička volja. Nedostaci su resursi i osoblje, ali te prepreke mogu da se prevaziđu. Došlo je vreme da srpske vlasti preuzmu deo odgovornosti, da pokažu angažovanje i hrabrost koju imaju i preuzmu preporučene mere.
''Kada Srbija bude pogledala mnoštvo godina unazad, pitaće se da li smo adekvatno procesuirali odgovorne za ratne zločine. Jesmo li obavili dobar posao i kaznili one koji su odgovorni za činjenje najgorih ratnih zločina? Jesmo li ih pravedno osudili? Srpsko društvo ako na vreme ne odradi posao kako treba, samo će biti pogođeno“, rekao je Džon Dolsen, analizirajući situaciju kulture nekažnjavanja u našoj zemlji.
„Očito da je bilo nedostataka dužnoj pažnji posvećenoj Hrvatskoj, kada je reč o ovoj temi. Slažem se da je EU trebala da pogura veći stepen odgovornosti za ratne zločine i u svakom slučaju interveniše kod događaja ove prirode. Mislim da je u Hrvatskoj došlo do pogoršanja kulture nekažnjivosti. U svakom procesu pristupanja EU ima mesta reakciji na događajae koji su se desili pre kandidature. EU bi trebala da insistira da se Hrvatska kao država pozabavi ovim problemom. Tvrdim da je EU trebala da se angažovanije posveti ovom pitanju, ali isto tako tvrdim da i u Srbiji može da se desi isto što i u Hrvatskoj ako EU ne reaguje“.
Na odgovor na postavljeno pitanje, nadovezao se i četvrti član komisije Ivan Jovanović i rekao sledeće:
„Treba napraviti razliku između zločina i ciljeva za koje se neko bori. Ne verujem da će iko ikad moći, pozivajući se na pravo, da zabrani Hrvatskoj da slavi Oluju, a Srbiji da tuguje, kao što niko od Srbije ne traži da prestane da smatra da je odbrana Srbije na Kosovu bila herojska. Ono što se traži je da se procesuiraju i osude zločini. U situacijama kao što su bili ratovi u bivšoj Jugoslaviji, kada svaka strana ima legitimno pravo da smatra barem deo svoje borbe opravdanom i herojskom, međunarodno pravo i zajednica teško da može tu da se umeša i da arbitrira. Ono što se sigurno tražilo od Hrvatske i što je bilo uslov za njeno priključenje u EU, koje ona nije do kraja ispunila definitivno, jeste da procesuira zločine iz Oluje, a ne da se odredi prema Oluji kao prema ideji.“
Ako Srbija želi u EU, mora da poštuje osnovna prava građana. Ova institucija je nakon analiza u zemlji dala određene pretpostavke u vezi sa rešavanjem barijera ka pravednom suđenju i poštovanju prava građana. Osnovne nedostatke vidi u manjku resursa i nedostatku osoblja. Veliki je broj nerešenih slučajeva iako postoji politička volja za rešavanjem ovog problema.
Pročitajte i:
AMNESTI INTERNEŠENEL: Srbija ima sve potrebne zakone, ali joj fale resursi za sprovođenje
