КАЖЊАВАЊЕ РАТНИХ ЗЛОЧИНАЦА: Дошло је време да српске власти покажу храброст!

Борба против културе некажњивости ратних злочина почела је формално након смене Слободана Милошевића, а значајнији напредак забележен је након укључивања невладиних организација. Амнести Интернешенел је једна од њих која је у Медија центру одржала конференцију за новинаре и том приликом је анализирала деловање читавог система наше земље и доставила свој извештај.

Од формирања ових институција забележен је одређени значајнији напредак када је реч о кривичном гоњењу за ратне злочине које су снаге СФРЈ и Србије починиле у БиХ, Хрватској и на Косову, али се и даље само мали број кривичних поступака приводи крају, док је темпо којим се оптужнице дижу веома спор.

Један од предлога је да се обезбеде средства за рад тужилаштва као и то да се јасно идентификује и обезбеди правна инфраструктура као и посебна јединица за ратне злочине, јер постоје недостаци у законодавном оквиру. На пример, врло често се суђење за ратне злочине води као суђење за обичне злочине.

Битно је да постоји политичка воља. Недостаци су ресурси и особље, али те препреке могу да се превазиђу. Дошло је време да српске власти преузму део одговорности, да покажу ангажовање и храброст коју имају и преузму препоручене мере.

''Када Србија буде погледала мноштво година уназад, питаће се да ли смо адекватно процесуирали одговорне за ратне злочине. Јесмо ли обавили добар посао и казнили оне који су одговорни за чињење најгорих ратних злочина? Јесмо ли их праведно осудили? Српско друштво ако на време не одради посао како треба, само ће бити погођено“, рекао је Џон Долсен, анализирајући ситуацију културе некажњавања у нашој земљи.

„Очито да је било недостатака дужној пажњи посвећеној Хрватској, када је реч о овој теми. Слажем се да је ЕУ требала да погура већи степен одговорности за ратне злочине и у сваком случају интервенише код догађаја ове природе. Мислим да је у Хрватској дошло до погоршања културе некажњивости. У сваком процесу приступања ЕУ има места реакцији на догађајае који су се десили пре кандидатуре. ЕУ би требала да инсистира да се Хрватска као држава позабави овим проблемом. Тврдим да је ЕУ требала да се ангажованије посвети овом питању, али исто тако тврдим да и у Србији може да се деси исто што и у Хрватској ако ЕУ не реагује“.

На одговор на постављено питање, надовезао се и четврти члан комисије Иван Јовановић и рекао следеће:

„Треба направити разлику између злочина и циљева за које се неко бори. Не верујем да ће ико икад моћи, позивајући се на право, да забрани Хрватској да слави Олују, а Србији да тугује, као што нико од Србије не тражи да престане да сматра да је одбрана Србије на Косову била херојска. Оно што се тражи је да се процесуирају и осуде злочини. У ситуацијама као што су били ратови у бившој Југославији, када свака страна има легитимно право да сматра барем део своје борбе оправданом и херојском, међународно право и заједница тешко да може ту да се умеша и да арбитрира. Оно што се сигурно тражило од Хрватске и што је било услов за њено прикључење у ЕУ, које она није до краја испунила дефинитивно, јесте да процесуира злочине из Олује, а не да се одреди према Олуји као према идеји.“

Ако Србија жели у ЕУ, мора да поштује основна права грађана. Ова институција је након анализа у земљи дала одређене претпоставке у вези са решавањем баријера ка праведном суђењу и поштовању права грађана. Основне недостатке види у мањку ресурса и недостатку особља. Велики је број нерешених случајева иако постоји политичка воља за решавањем овог проблема.

Прочитајте и:

АМНЕСТИ ИНТЕРНЕШЕНЕЛ: Србија има све потребне законе, али јој фале ресурси за спровођење