Lavrov o Obaminom govoru: Zar je Rusija gora od Islamske države?

Očekivano, Ruska reakcija je brzo usledila. Ali, pogledajmo prvo šta je to predsednik Obama rekao pred skupštinom UN. Pošto je prvo nabrojao primere dobre strane ljudske istorije od Drugog svetskog rata do danas, osvrnuo se na ''sile koje su nas ovde okupile'' pre 69 godina i koje nama danas ''spremaju nove opasnosti''.

"Dok se okupljamo ovde, epidemija ebole je prevelika za javne zdravstvene sisteme u zapadnoj Africi, i preti brzim širenjem van granica pogođenih država. Ruska agresija u Evropi podseća na dane kada su velike nacije gazile male u ostvarenju svojih teritorijalnih ambicija. Brutalnost terorista u Siriji i Iraku naterala nas je da pogledamo pravo u srce mraka. Svaki od ovih problema zahteva od nas hitnu pažnju.''

Kako god da okrenete, američki predsednik je podijum Generalne skupštne UN iskoristio sa jasnom namerom da Rusiju i Islamsku državu (ISIL) strpa ne samo u isti koš, već i u gotovo istu rečenicu.

Dalje nastavlja: "Ruske akcije u Ukrajini potkopavaju posleratni poredak. Evo i činjenica. Nakon što se ukrajinski narod mobilizovao tražeći reforme, njihov korumpirani predsednik je pobegao. Protiv volje vlasti u Kijevu, Krim je aneksiran. Rusija potom sliva oružje u istočnu Ukrajinu, podstičući nasilne separatiste i sukob koji je već ubio hiljade ljudi".

Ovakve izjave se i mogu očekivati od SAD, koji i dalje drži čvrsto konfrontacijski stav prema Rusiji. Ali, način dostave retorike je vrlo zanimljiv. Izjave koje se svode na "Evo zašto" ili "Evo činjenica" su uvek vrlo sumnjive, smatra D. Marjanović sa Advansa.

Naime, istima se često koriste i mediji kada žele da proguraju političku, ideološku ili neku drugu vrstu propagandnog materijala. Tada se publici u samom naslovu često napominje "Evo zašto je..." ovo ili ono, poput "Evo zašto nemate posao" ili "Evo zašto bi trebalo ići u rat u Siriji". Način ovakve dostave retorike ima svoje razloge. Time se čitatelju - ili u Obaminom slučaju globalnom auditorijumu - sugeriše sledeće: "ja govorim sa pozicije autoriteta", dok zapravo sama upotreba bilo kojeg oblika "Evo" gotovo bez dileme uvek upućuje na nedostatak stvarnih argumenata.

Činjenica da se Obama služi ovakvim potezima više zabrinjava od činjenice da su njegove izjave poprilično nepotpune. Način na koji je spomenuti "korumpirani ukrajinski predsednik" pobegao nije uopšte istaknut. On može biti i najveći simbol korupcije na svetu, ali odobravati oružani državni udar je veoma sporno, bar od strane aktera koji se pozivaju na međunarodna prava. Janukovič je ipak srušen u jednom oružanom državnom udaru, a ako se ta činjenica treba zataškati, može se, ali ona nije sporna.

Dalje, govoriti o aneksiji Krima bez spominjanja referenduma o odcepljenju je, takođe, vrlo problematično. Čemu krojenje događaja kada su oni sasvim jasni? Ruska aneksija je izvedena. To nije sporno, ali treba pritom reći i kako je stanovništvo tog istog Krima snažno podržalo tu istu aneksiju. To možda za neke ne znači da je ona opravdana, ali to je već tema šire debate koja prelazi razne domene.

Bez obzira na to, činjenica je da Obama u svom govoru ne ostavlja utisak nepristranog aktera i to je ono što bi globalnom auditorijumu trebalo biti sasvim jasno. Ko god je američkom predsedniku asistirao u pripremi govora, očito ima afiniteta za hladnoratovsku retoriku, skrojenu u ruhu jedne moderne verzije za neke nove generacije, koje preferiraju vrlo pojednostavljen prikaz sveta.

Rusi se, s pravom, čude! Ali, izgleda da su i oni ponešto naučili kada je reč o informacijskom ratu. Samo kontrirati izjavama koje namerno izostavljaju činjenice, drugim izjavama koje navodno sadrže činjenice, nema smisla, bar ne ako se način na koji globalni auditorijum interpretira izjave uzme u obzir.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov stoga kratko, ali poprilično delotvorno, ističe: "Zaradili smo drugo mesto na listi globalnih pretnji miru i stabilnosti''. Opisujući situaciju bizarnom, Lavrov dodaje: ''Nisam shvatio da li je Obama ozbiljan ili nije i da li se tu krije neki orvelovski element. Jer, Džordž Orvel je izmislio Ministarstvo Istine, i izgleda da se ova filozofija (u Americi) teško napušta".