Лавров о Обамином говору: Зар је Русија гора од Исламске државе?

Очекивано, Руска реакција је брзо уследила. Али, погледајмо прво шта је то председник Обама рекао пред скупштином УН. Пошто је прво набројао примере добре стране људске историје од Другог светског рата до данас, осврнуо се на ''sile које су нас овде окупиле'' пре 69 година и које нама данас ''spremaju нове опасности''.

"Док се окупљамо овде, епидемија еболе је превелика за јавне здравствене системе у западној Африци, и прети брзим ширењем ван граница погођених држава. Руска агресија у Европи подсећа на дане када су велике нације газиле мале у остварењу својих територијалних амбиција. Бруталност терориста у Сирији и Ираку натерала нас је да погледамо право у срце мрака. Сваки од ових проблема захтева од нас хитну пажњу.''

Како год да окренете, амерички председник је подијум Генералне скупштне УН искористио са јасном намером да Русију и Исламску државу (ИСИЛ) стрпа не само у исти кош, већ и у готово исту реченицу.

Даље наставља: "Руске акције у Украјини поткопавају послератни поредак. Ево и чињеница. Након што се украјински народ мобилизовао тражећи реформе, њихов корумпирани председник је побегао. Против воље власти у Кијеву, Крим је анексиран. Русија потом слива оружје у источну Украјину, подстичући насилне сепаратисте и сукоб који је већ убио хиљаде људи".

Овакве изјаве се и могу очекивати од САД, који и даље држи чврсто конфронтацијски став према Русији. Али, начин доставе реторике је врло занимљив. Изјаве које се своде на "Ево зашто" или "Ево чињеница" су увек врло сумњиве, сматра Д. Марјановић са Адванса.

Наиме, истима се често користе и медији када желе да прогурају политичку, идеолошку или неку другу врсту пропагандног материјала. Тада се публици у самом наслову често напомиње "Ево зашто је..." ово или оно, попут "Ево зашто немате посао" или "Ево зашто би требало ићи у рат у Сирији". Начин овакве доставе реторике има своје разлоге. Тиме се читатељу - или у Обамином случају глобалном аудиторијуму - сугерише следеће: "ја говорим са позиције ауторитета", док заправо сама употреба било којег облика "Ево" готово без дилеме увек упућује на недостатак стварних аргумената.

Чињеница да се Обама служи оваквим потезима више забрињава од чињенице да су његове изјаве поприлично непотпуне. Начин на који је споменути "корумпирани украјински председник" побегао није уопште истакнут. Он може бити и највећи симбол корупције на свету, али одобравати оружани државни удар је веома спорно, бар од стране актера који се позивају на међународна права. Јанукович је ипак срушен у једном оружаном државном удару, а ако се та чињеница треба заташкати, може се, али она није спорна.

Даље, говорити о анексији Крима без спомињања референдума о одцепљењу је, такође, врло проблематично. Чему кројење догађаја када су они сасвим јасни? Руска анексија је изведена. То није спорно, али треба притом рећи и како је становништво тог истог Крима снажно подржало ту исту анексију. То можда за неке не значи да је она оправдана, али то је већ тема шире дебате која прелази разне домене.

Без обзира на то, чињеница је да Обама у свом говору не оставља утисак непристраног актера и то је оно што би глобалном аудиторијуму требало бити сасвим јасно. Ко год је америчком председнику асистирао у припреми говора, очито има афинитета за хладноратовску реторику, скројену у руху једне модерне верзије за неке нове генерације, које преферирају врло поједностављен приказ света.

Руси се, с правом, чуде! Али, изгледа да су и они понешто научили када је реч о информацијском рату. Само контрирати изјавама које намерно изостављају чињенице, другим изјавама које наводно садрже чињенице, нема смисла, бар не ако се начин на који глобални аудиторијум интерпретира изјаве узме у обзир.

Руски министар спољних послова Сергеј Лавров стога кратко, али поприлично делотворно, истиче: "Зарадили смо друго место на листи глобалних претњи миру и стабилности''. Описујући ситуацију бизарном, Лавров додаје: ''Нисам схватио да ли је Обама озбиљан или није и да ли се ту крије неки орвеловски елемент. Јер, Џорџ Орвел је измислио Министарство Истине, и изгледа да се ова филозофија (у Америци) тешко напушта".