MAKIŠ 2: Vodovod koji proizvodi 2.000 litara pitke vode u sekundi
Gradonačelnik Beograda Siniša Mali najavio je da će u petak, 5. septembra, biti otvorena fabrika vode "Makiš 2", čime će, u narednih 20 godina, biti obezbeđeno snabdevanje grada pijaćom vodom.
Zahvaljujući ovom postrojenju, koje je kompanija "Primorje" izgradila u skladu sa najvišim standarima EU, proizvodiće se 2.000 litara pitke vode u sekundi i uvećati proizvodni kapacitet JKP "Beogradski vodovod i kanalizacija" za 20 odsto, što će učiniti da vodovodni sistem Beograda bude najveći u regionu.
Projekat Makiš 2 je impozantan i u građevinskom smislu, jer je izgrađen na 8.500 kvadratnih metara, dok sam objekat glavne tehnooške linije leži na šipovima ukupne dužine od 12 kilometara.
Poslednja reč tehnologije
Ovo postrojenje za preradu pijaće vode sadrži prvi put kod nas sprovedena rešenja i sisteme najviših mogućih standarda kvaliteta, čistoće, ekoloških i drugih uslova, i uključuje sisteme za bistrenje, ozonizaciju, hemijski tretman, kao i tretmane peščanim filerima i filterima sa aktivnim ugljem.
Posebno je značajno što je izgrađeno i postrojenje za ultraljubičastu dezinfekciju vode, što je apsolutna novina na ovim prostorima. Taj način proizvodnje najkvalitetnije moguće vode za piće primenjivaće se ne samo u Makišu 2, nego i u postojećim postrojenjima Makiš 1 i Jezero.
Značaj otvaranja novog postrojenja je veoma veliki. Osim vrhunskog kvaliteta koji će obezbediti, novi kapaciteti otkloniće i dosadašnji problem manjka vode u periodima maksimalne potrošnje.
Do potpunog rešenja rekonstrukcijom Makiša 1
Siniša Mali je rekao da se istovremeno stvaraju uslovi da se sledeće godine krene sa rekonstrukcijom fabrike "Makiš 1" i da time u potpunosti bude rešeno pitanje snabdevanja grada pitkom vodom.
Prema njegovoj oceni, biće to velika stvar za Beograd, a gradska uprava tu neće stati, već će raditi i druge infrastrukturne projekte, poput završetka unutrašnjeg magistralnog prstena, gradnje metroa, rešenja pitanja deponije Vinča, problema sa parkiranjem.
Mali je rekao i da čak trećina Beograda nema kanalizaciju, a dobar deo nije ni priključen na vodovodnu mrežu.
"U narednom periodu ćemo pokušati da uspemo da završimo i kanalizacionu i vodovodnu mrežu u Beogradu. To je ozbiljan posao, a Direkcija za građevinsko zemljište intenzivno radi na tim projektima", rekao je Mali.
Dodao je da rešavanje problema kanalizacije podrazumeva izgradnju fabrika za prečišćavanje otpadnih voda, a najveća takva fabrika biće u Velikom selu, u opštini Palilula.
"To su investicije od oko osam miliona evra, ali neophodno je da krenemo s tim projektima i da ih iz godine u godinu polako završavamo. To su stvari koje možda nisu vidljive golim okom, ali su
izuzetno značajne za svakodnevni život Beograđana. Zato i želimo da se posvetimo tome", rekao je Mali.
Rešeno vodosnabdevanje prigradskih naselja
Puštanjem u rad „Makiša 2” trebalo bi da bude u potpunosti rešen problem vodosnabdevanja stanovnika Grocke, Kaluđerice, Vinče, Sopota, podavalskih sela, kao i oko putnih pravaca ka Mladenovcu. Ta značajna količina vode omogućiće zatvaranje postrojenja sa zastarelom tehnologijom prečišćavanja rečne vode u Vinči i na Belim vodama.
Plan je i da trećina vode iz „Makiša 2” služi u vreme nestašica izazvanih eventualnim padom vodostaja u reci Savi, druga trećina za snabdevanja visokih tačaka u gradu, a preostala trećina biće rezerva vode koju dosad „Beogradski vodovod” nije mogao da ostvari.
Projekat kasnio 10 godina
Tadašnje gradske vlasti su početak radova najavljivale i za maj 2004. godine, a potom za 5. septembar 2005. godine. Da kašnjenje nije zanemarljivo svedoče podaci da su za izgradnju novog postrojenja za preradu vode gradske vlasti od Evropske banke za obnovu i razvoj dobile kredit od dvadeset miliona evra još 21. jula 2001. godine, dok je ugovor o isporuci procesne opreme i projektovanju fabrike sklopljen 30. oktobra 2003. godine sa izraelskom kompanijom „J. V. Tahal konsalting inžinirs”.
Kašnjenju izgradnje nove fabrike, bez sumnje doprinelo je i svojevrsno nadgornjavanje Ministarstva za kapitalne investicije i gradskih vlasti u toku 2005. godine. Podsetimo, komisije nadležnog ministarstva zahtevale su u aprilu te godine doradu idejnog projekta ovog postrojenja, a otklanjanje ove prepreke, osim na sastancima stručnih komisijama, vodilo se i na novinskim stupcima kroz raspravu između republičkih i gradskih čelnika.
Međutim, birokratska sporenja i nerešeni imovinsko-pravni problemi ne samo što su uticali da izgradnja fabrike vode „Makiš 2” nije početa na vreme, već je grad od 2001. godine za servisiranje kredita EBRD-a platio više od pola miliona evra.
Naime, prema pravilima Evropske banke, ukoliko se ne podigne odobreni novac, neophodno je platiti takozvano rezervisanje kredita koje godišnje iznosi 0,5 odsto, što je 100.000 evra za kredit od dvadeset miliona evra.
