Manjak seksa mi je uništio vezu - to nikada više neću dopustiti

Marko i ja smo se zabavljali godinu i po dana, kada smo odlučili da počnemo da živimo zajedno. Imala sam 20 godina dok je on deset godina stariji od mene. Veza nam je zaista bila jaka, makar sam ja to tako videla. On je imao stabilan, dobro plaćen posao u jednoj stranoj firmi, dok sam ja tek upisala fakultet. Dogovorili smo se da će se on baviti finansijama, a moje je bilo da budem dobar student i održavam "domaćinstvo".

Prva godina zajedničkog života je idealno protekla. Preko nedelje smo bili u obavezama, on oko posla, ja na fakultetu i bili smo srećni što su večeri i vikendi samo naši. Išli smo na kratke izlete po Srbiji, na more u Grčku i na romantične vikende na Zlatibor.

Međutim, postepeno se sve promenilo. I dalje je bio pažljiv prema meni, ali kao da se ta pažnja pretvorila u drugarsku. Sve manje smo izlazili, i naše slobodno vreme se pretvorilo u konstantno igranje plejstejšna.

Uskoro sam počela da primećujem i veće promene. Sve duže je ostajao na poslu i uvek je bio "umoran" za akcije u krevetu. Mobilni telefon je svuda nosio sa sobom, čak i u kupatilo, što ranije, nikada nije radio. Sa posla je dolazio noseći na košulji miris ženskog parfema, za koji je uvek imao sasvim obično opravdanje - vozio je koleginicu kući, usput mu je, pa zašto da joj ne učini. Da, primećivala sam sve znake, ali sam ih ignorisala.

Prošlo je tačno godinu dana kako nismo imali seks. Spavali smo u istom krevetu kao potpuni stranci. Pokušavala sam da izgledam izazovno, kupovala seksi donji veš i dočekivala ga sa jagodama i šlagom. I uvek sam dobijala isti odgovor, da je umoran.

Ni sama ne znam zbog čega nisam prekinula tu vezu. Psihički me je ubijala cela situacija, pogotovo što smo za druge ljude i dalje izgledali kao savršen par. Vikendom bismo se prošetali Kejom, otišli na ručak, a ljubljenje nam se svelo na to da me je ljubio samo u čelo. U čelo! Kao da sam mu mlađa sestra, cimerka ili ne znam ni ja ko. Zapravo, nije mi bilo jasno zašto on ne prekine sa mnom.

Sve se završilo jedno popodne, kada sam na njegovom mejlu našla prepisku između njega i "čuvene" koleginice. Ne, nisam ušla namerno u njegov mejl. Htela sam da proverim svoju poštu a njegov nalog je ostao ulogovan. Mogla sam samo da zatvorim, ali budimo iskreni, na mom mestu, retko ko bi to uradio.

Marko je, mesec dana ranije, proveo kod sestre u Americi i za to vreme se svakodnevno dopisivao sa koleginicom. Jedna me je posebno pogodila. Napisao joj je da je voli i da jedva čeka da se vrati kako bi je video i ljubio.

Tog dan sam spakovala kofere i sačekala ga da dođe sa posla. Nije ništa poricao, nije ni mogao pored očiglednih dokaza. Pitala sam ga zašto, zašto je dozvolio da godinu dana živimo zajedno dok je sa strane imao nju. Nije umeo da mi odgovori.

Odvezao me je kod roditelja, a nakon par dana sam se vratila samo da bih uzela stvari koje prvi put nisam mogla da ponesem.

Priznajem, trebalo je mnogo ranije da se spakujem i odem, a ne da dozvolim da godinu dana živim sa dečkom kao sa cimerom, koji me je pri tom, sve vreme varao. Tada sam zavaravala sebe da su promene još moguće, da je samo pitanje vremena kada ćemo se vratiti na staro.

Sada, sa ovim iskustvom, znam da takvu grešku nikada više ne bih ponovila...