Mesečni troškovi veći i za 50 evra
BEOGRAD - Osnovne životne namirnice, kao i drugi proizvodi i usluge ove godine će poskupeti između četiri i deset odsto, što znači porast mesečnih troškova za prosečno četvoročlano domaćinstvo za više od 50 evra.
Do promene cenovnika doćiiće zbog slabljenja dinara i inflacije, ali i povećanja cena koje država kontroliše, kao što je električna energija.
Slaba kupovna moć građana ove godine će biti još slabija jer će većini plate biti smanjene 10-20 odsto. Očekuje se inflacija između četiri i pet odsto i slabljenje dinara između šest i 10 odsto. Žarko Galetin, direktor Produktne berze, kaže za Kurir da cene žitarica utiču na dve trećine cene hrane, a da ostalo zavisi od kursa dinara i monopola.
"U prvoj polovini godine ne treba očekivati traumatično pomeranje cena žitarica. Šta će se desiti u drugoj polovini, zavisiće od procene prinosa. Kod pšenice se očekuju nešto lošiji prinosi, što može biti uzrok nešto viših cena. Uz ogradu od političkih dešavanja, pre svega rusko-ukrajinske krize, možemo očekivati relativno stabilno tržište. Nema mesta bojazni da ćemo imati probleme sa cenama i u radnjama", uveren je Galetin.
Saša Ðogović iz Instituta za tržišna istraživanja kaže da možemo očekivati inflaciju od tri do četiri odsto, kao i da će pritisak na nju dolaziti od cena proizvoda i usluga pod kontrolom države i opština, kao što su struja, komunalne usluge, prevoz, ali i od slabljenja dinara, tako da će poskupeti i uvozna roba.
"Neće doći do većeg zahuktavanja cena zbog smanjivanja penzija i plata i rastuće nezaposlenosti, usled rešavanja sudbine firmi u restrukturiranju i racionalizacije državne uprave. Potrošnja građana će biti niža, pa nema prostora za drastično povećanje cena", objašnjava on.
U Narodnoj banci Srbije navode da do sveopšteg, znatnog rasta cena neće biti.
„NBS procenjuje da će inflacija početkom 2015. biti izuzetno niska, a da će zatim umereno porasti i vratiti se u granice dozvoljenog odstupanja od cilja. Tome će doprineti i korekcije regulisanih cena, pre svega struje. Nije sporno da deprecijacija dinara, pri ostalim nepromenjenim uslovima, utiče na rast cena uvoznih proizvoda i inflacije. Međutim, cene nafte i hrane padaju, a inflacija u EU, iz koje uvozimo dve trećine proizvoda, blizu je nule. Vlada je merama fiskalne konsolidacije dodatno suzila prostor za eventualna poskupljenja“, smatraju u NBS.
Pogledajte i:
