SVIREPOST ISLAMSKE DRŽAVE: ''Kad se neko ne vrati krvav, znamo da je prošao kroz nešto gore''
U fokusu izveštaja koji je objavio The New York Times je ubijeni američki novinar Džejms Foli, ali pominju se i drugi zatočenici, neki od njih su takođe likvidirani, a među njima je i humanitarac britanski državljanin Dejvid Hejns.
Smrknuti bradonja u internet kafeu
Džejms Foli je otet pre gotovo dve godine. Bio je na severu Sirije, 40-ak minuta vožnje do granice sa Turskom, no on i njegov saputnik, odlučili su da svrate do internet kafea.
Nešto više od sat vremena posle, pozvali su taksi koji je trebalo da ih odveze do četrdesetak kilometara udaljenog graničnog prelaza, no tamo nikada nisu stigli. Tog 22. novembar 2012. godine naoružani razbojnici su kombijem pretekli taksi vozilo i naglo mu blokirali put. Bili su maskirani i nekoliko njih je iskočilo napolje. Govorili su arapski, ali stranim akcentima i novinarima su naredili da legnu na asfalt. Vezali su im ruke i ubacili ih u kombi, a njihovog prevodilaca Alija ostavili su na putu i pripretili mu : ''Sledi nas i ubićemo te''. Bilo je to vreme kada Islamska država još nije formirana, ali rast islamskog ekstremizma u Siriji je već počeo uzimati maha. Na uzbunu je zvonila činjenica da su na ratište počeli pristizati brojni strani državljani, koji su sanjali o stvaranju kalifata . Bilo je tu ljudi iz Persijskog zaliva, ali i sa severa Afrike, iz Evrope i drugih krajeva, često veterana iračkog ogranka Al Kaide. Od takozvanih umerenih sirijskih pobunjenika razlikovali su se po dugim bradama...
Obesili ga za šipku naglavačke
''Videli su mu se ožiljci na gležnjevima'', prisetio se Džejmsa Folija belgijski državljanin Jejoen Bontink ( 19 ), bivši član IS-a koji je tri nedelje proveo u ćeliji sa pogubljenim američkim novinarom. ''Ispričao mi je da su mu noge vezali za šipku koju su zatim stavili na plafon i pustili ga da visi sa njega naglavačke'', priča Bontink, koji je oslobođen krajem 2013. godine, a trenutno sa još 45 belgijskih mladića u svom rodnom Antverpu čeka suđenje zbog članstva u terorističkoj organizaciji. Isprva se činilo da zlostavljanje nema neku posebnu svrhu, a nije bilo jasno ni šta će džihadisti učiniti sa sve većim brojem svojih talaca .
Stražari ih častili čokoladom
Jednog dana su stražari zatočenicima doneli čokoladu. Kada je Bontink izlazio na slobodu, zabeležio je telefonski broj Folijeve porodice i obećao da će ih nazvati. Obojica su bili uvereni da uskoro i Foli izlazi napolje pa su se čak dogovorili da će se susresti . No, realnost u Siriji počela se sve radikalnije menjati. Pobunjenički bataljon koji je držao Folija u Alepu u međuvremenu se priključio sve jačem IS-u, a krajem 2013. godine strane su zatočenike sa raznih lokacija počeli prebacivati na jednu. Foli i Kantli su ostali u bolničkom podrumu, ali od novembra 2013. počeli su dobijati društvo. Već u januaru 2014. godine svojih su 20 kvadrata ćelije delili s još najmanje 17 muških zatočenika, a u susednoj ćeliji su bile smeštene otete žene .
Relativna sloboda koju su dotad Foli i Kantli imali naglo je ukinuta. Nije više bilo slobodnog kretanja po ćeliji, sada su svi bili vezani jedni za druge. Stražari više nisu bili Francuzi, zamenile su ih osobe koje govore engleski, a Foli ih je prepoznao .
Pokloni za Božić napravljeni od smeća
Od svih su tražili email adresu nekog rođaka, a Foli im je dao adresu svog mlađeg brata. Nije prošlo dugo, a IS je sa porodicom Foli razmenio čitav niz emailova.
Kao dokaz da je živ, porodici su poslati odgovori na nekoliko intimnih pitanja, a Foli je bio uveren kako je to početak kraja njegovog zarobljeništva. Već je drugi Božić otkako ga nema kući bio na pragu pa je organizovao darivanje među taocima, po uzoru na porodičnu tradiciju. Za ovu priliku je svaki zatvorenik nekom kolegi darovao nešto od smeća. Foli je dobio krug napravljen od voska izgorele sveće koji mu je trebao služiti kao naslon za čelo dok tokom molitve dodiruje tlo.
Nedelje su prolazile i Foli je uočio da taoci iz evropskih država često budu izvedeni iz ćelije kako bi odgovarali na razna pitanja. Njega nisu zvali. A nisu ni Britance. Ubrzo su shvatili da su otmičari birali one zatočenike za koje su procenili da bi države mogle da plate za njihovo oslobađanje. ''Znali su koje bi države najlakše mogle pristati na plaćanje pa su napravili listu po lakoći pregovora. Počeli su sa Špancima'', rekao je jedan od oslobođenih talaca .
Prvi od trojice Španaca bio je oslobođen u martu, a militanti su zatim krenuli sa Francuzima i drugim Evropljanima. Prvo su ih pitali razna intimna pitanja , a često su ih i snimali i snimke slali porodicama i vlastima. Kako je vreme odmicalo, tako su i džihadisti bili sve nestrpljiviji pa su se snimci uskoro pretvorili u otvorene pretnje smrću sa konkretnim datumima kada će doći do egzekucije u slučaju da ne stigne novac .
Zašto Islamska država oblači svoje žrtve u narandžasto pre pogubljenja?
U jednom trenutku tamničari su doneli nekoliko narandžastih odela. Naterali su francuske taoce da ih obuku pa su ih snimili u njima. U međuvremenu su zatočenike razdvojili na dve grupe. U jednoj su bili Amerikanci i Britanci i njih su najžešće zlostavljali pravdajući to opštem mržnjom prema njihovim državama te odbijanjem njihovih vlasti da pregovaraju o otkupnini.
''Njima je u krvi da mrze Ameriku, ali istovremeno su znali da je za SAD i Britaniju verovatnoća plaćanja najmanja'', rekao je za NIT jedan od ljudi dobro upućenih u zbivanja u IS-ovom zatvoru.
Ispalo je tako da je Foli bio podvrgnut najbrutalnijoj torturi - kombinaciji premlaćivanja, waterboardinga i simulacija likvidacije. Drugi bi zatvorenici odahnuli kada bi svog kolegu videli da se vraća krvav. ''Kada ne bi bilo krvi, znali smo da je prošao kroz nešto mnogo gore'', rekao je jedan od bivših zatočenika.
Kako su se pregovori sa tvrđim vladama počeli rastezati, tako su i uslovi za sve zatočenike postajali još teži. U jednom su periodu dnevno dobijali količinu hrane koja stane u običnu šoljicu za čaj. Nedelje bi provodili u gotovo potpunoj tami, samo bi mali snop sunčevih zraka uspeo proviriti ispod zaključanih vrata ćelije. Nakon zalaska sunca, taoci ne bi videli ništa, prolivali bi to malo hrane što su imali po sebi. Stražari su im nakon nekog vremena dali svetiljku na baterije.
Nesuglasice među taocima
U ćeliji nije bilo dušeka, tek pokoje ćebe. Neki su od starih poderanih pantalona napravili improvizovani jastuk. U takvom je očaju došlo do napetosti među samim zatvorenicima. Bilo je i tuča. Za Folija kažu da je s drugima delio to malo hrane što bi dobio. Tokom hladne sirijske zime svoje je ćebe ponudio drugom zatočeniku.
Sve ih je pokušavao zabavljati, organizovao bi razne društvene igre, a taoci su od komada papira uspeli napraviti šahovsku tablu i figure. Prepričavali su svoje omiljene filmove, čak su organizovali predavanja o temama za koje su neki od njih bili eksperti.
Došao je april i više od polovine zapadnjaka pušteno je na slobodu. No, u slučaju Amerikanaca i Britanaca nikakvog napretka u pregovorima nije bilo.
Prvo pogubili Rusa
New York Times piše da je prvi pogubljeni zatočenik bio ruski državljanin Sergej Gorbunov, za kojeg su militanti procenili da nema šanse da dobiju bilo kakav novac za njega. Poslednji put je viđen na snimku iz oktobra 2013. godine i tada je sam bio prisiljen reći da će ga ubiti ne plati li Moskva za njegovu slobodu.
Maskirani razbojnici su po njega u ćeliju došli tokom proleća. Prestravljenog su ga izvukli i izrešetali, a zatim snimili njegov leš. Snimak su zatim pustili svim ostalim taocima obećavajući im istu sudbinu ako ne stigne novac za otkupninu, piše Jutarnji list.
Uprkos svemu, Foli je i dalje bio uveren da će američke vlasti ipak učiniti nešto za njega. S druge strane, kao da je bio svestan da je kraj blizu pa je u jednom od pisama, koje je porodica kriomice poslao preko talaca koji su jedan po jedan bili oslobađani, naveo kako bi trebalo raspodeliti novac s njegova bankovnog računa .
Plastične papuče
U avgustu su mu maskirani džihadisti doneli plastične papuče , naterali su ga da se preodene u narandžasto odelo i pred kamerom ga zatim ubili. Dve nedelje kasnije isto su učinili Stivenu Sotlofu, a u septembru je pogubljen i Dejvid Hejns. U oktobru je likvidiran Alan Hening, a među živima su u zatočeništvu preostali Britanac Džon Kantli, Amerikanac Peter Kasig i neimenovana državljanka SAD-a.
Širom Evrope, taoci koji su zahvaljujući svojim vladama oslobođeni nakon uplaćene otkupnine, zaprepašćeno su gledali snimke poslednjih trenutaka likvidiranih sapatnika. Posebno su im za oči zapele pomenute plastične papuče. Iste takve su svi oni delili u ćeliji. U istom paru papuča išli su u WC. Isti par obuće nosili su i mrtvi i preživeli, zaključuje New York Times.
Pogledajte i:
