СВИРЕПОСТ ИСЛАМСКЕ ДРЖАВЕ: ''Кад се неко не врати крвав, знамо да је прошао кроз нешто горе''
У фокусу извештаја који је објавио The New York Тимес је убијени амерички новинар Џејмс Фоли, али помињу се и други заточеници, неки од њих су такође ликвидирани, а међу њима је и хуманитарац британски држављанин Дејвид Хејнс.
Смркнути брадоња у интернет кафеу
Џејмс Фоли је отет пре готово две године. Био је на северу Сирије, 40-ак минута вожње до границе са Турском, но он и његов сапутник, одлучили су да сврате до интернет кафеа.
Нешто више од сат времена после, позвали су такси који је требало да их одвезе до четрдесетак километара удаљеног граничног прелаза, но тамо никада нису стигли. Тог 22. новембар 2012. године наоружани разбојници су комбијем претекли такси возило и нагло му блокирали пут. Били су маскирани и неколико њих је искочило напоље. Говорили су арапски, али страним акцентима и новинарима су наредили да легну на асфалт. Везали су им руке и убацили их у комби, а њиховог преводилаца Алија оставили су на путу и припретили му : ''Sledi нас и убићемо те''. Било је то време када Исламска држава још није формирана, али раст исламског екстремизма у Сирији је већ почео узимати маха. На узбуну је звонила чињеница да су на ратиште почели пристизати бројни страни држављани, који су сањали о стварању калифата . Било је ту људи из Персијског залива, али и са севера Африке, из Европе и других крајева, често ветерана ирачког огранка Ал Каиде. Од такозваних умерених сиријских побуњеника разликовали су се по дугим брадама...
Обесили га за шипку наглавачке
''Видели су му се ожиљци на глежњевима'', присетио се Џејмса Фолија белгијски држављанин Јејоен Бонтинк ( 19 ), бивши члан ИС-а који је три недеље провео у ћелији са погубљеним америчким новинаром. ''Испричао ми је да су му ноге везали за шипку коју су затим ставили на плафон и пустили га да виси са њега наглавачке'', прича Бонтинк, који је ослобођен крајем 2013. године, а тренутно са још 45 белгијских младића у свом родном Антверпу чека суђење због чланства у терористичкој организацији. Испрва се чинило да злостављање нема неку посебну сврху, а није било јасно ни шта ће џихадисти учинити са све већим бројем својих талаца .
Стражари их частили чоколадом
Једног дана су стражари заточеницима донели чоколаду. Када је Бонтинк излазио на слободу, забележио је телефонски број Фолијеве породице и обећао да ће их назвати. Обојица су били уверени да ускоро и Фоли излази напоље па су се чак договорили да ће се сусрести . Но, реалност у Сирији почела се све радикалније мењати. Побуњенички батаљон који је држао Фолија у Алепу у међувремену се прикључио све јачем ИС-у, а крајем 2013. године стране су заточенике са разних локација почели пребацивати на једну. Фоли и Кантли су остали у болничком подруму, али од новембра 2013. почели су добијати друштво. Већ у јануару 2014. године својих су 20 квадрата ћелије делили с још најмање 17 мушких заточеника, а у суседној ћелији су биле смештене отете жене .
Релативна слобода коју су дотад Фоли и Кантли имали нагло је укинута. Није више било слободног кретања по ћелији, сада су сви били везани једни за друге. Стражари више нису били Французи, замениле су их особе које говоре енглески, а Фоли их је препознао .
Поклони за Божић направљени од смећа
Од свих су тражили email адресу неког рођака, а Фоли им је дао адресу свог млађег брата. Није прошло дуго, а ИС је са породицом Фоли разменио читав низ emailova.
Као доказ да је жив, породици су послати одговори на неколико интимних питања, а Фоли је био уверен како је то почетак краја његовог заробљеништва. Већ је други Божић откако га нема кући био на прагу па је организовао даривање међу таоцима, по узору на породичну традицију. За ову прилику је сваки затвореник неком колеги даровао нешто од смећа. Фоли је добио круг направљен од воска изгореле свеће који му је требао служити као наслон за чело док током молитве додирује тло.
Недеље су пролазиле и Фоли је уочио да таоци из европских држава често буду изведени из ћелије како би одговарали на разна питања. Њега нису звали. А нису ни Британце. Убрзо су схватили да су отмичари бирали оне заточенике за које су проценили да би државе могле да плате за њихово ослобађање. ''Знали су које би државе најлакше могле пристати на плаћање па су направили листу по лакоћи преговора. Почели су са Шпанцима'', рекао је један од ослобођених талаца .
Први од тројице Шпанаца био је ослобођен у марту, а милитанти су затим кренули са Французима и другим Европљанима. Прво су их питали разна интимна питања , а често су их и снимали и снимке слали породицама и властима. Како је време одмицало, тако су и џихадисти били све нестрпљивији па су се снимци ускоро претворили у отворене претње смрћу са конкретним датумима када ће доћи до егзекуције у случају да не стигне новац .
Зашто Исламска држава облачи своје жртве у наранџасто пре погубљења?
У једном тренутку тамничари су донели неколико наранџастих одела. Натерали су француске таоце да их обуку па су их снимили у њима. У међувремену су заточенике раздвојили на две групе. У једној су били Американци и Британци и њих су најжешће злостављали правдајући то општем мржњом према њиховим државама те одбијањем њихових власти да преговарају о откупнини.
''Њима је у крви да мрзе Америку, али истовремено су знали да је за САД и Британију вероватноћа плаћања најмања'', рекао је за НИТ један од људи добро упућених у збивања у ИС-овом затвору.
Испало је тако да је Фоли био подвргнут најбруталнијој тортури - комбинацији премлаћивања, waterboardinga и симулација ликвидације. Други би затвореници одахнули када би свог колегу видели да се враћа крвав. ''Када не би било крви, знали смо да је прошао кроз нешто много горе'', рекао је један од бивших заточеника.
Како су се преговори са тврђим владама почели растезати, тако су и услови за све заточенике постајали још тежи. У једном су периоду дневно добијали количину хране која стане у обичну шољицу за чај. Недеље би проводили у готово потпуној тами, само би мали сноп сунчевих зрака успео провирити испод закључаних врата ћелије. Након заласка сунца, таоци не би видели ништа, проливали би то мало хране што су имали по себи. Стражари су им након неког времена дали светиљку на батерије.
Несугласице међу таоцима
У ћелији није било душека, тек покоје ћебе. Неки су од старих подераних панталона направили импровизовани јастук. У таквом је очају дошло до напетости међу самим затвореницима. Било је и туча. За Фолија кажу да је с другима делио то мало хране што би добио. Током хладне сиријске зиме своје је ћебе понудио другом заточенику.
Све их је покушавао забављати, организовао би разне друштвене игре, а таоци су од комада папира успели направити шаховску таблу и фигуре. Препричавали су своје омиљене филмове, чак су организовали предавања о темама за које су неки од њих били експерти.
Дошао је април и више од половине западњака пуштено је на слободу. Но, у случају Американаца и Британаца никаквог напретка у преговорима није било.
Прво погубили Руса
New York Тимес пише да је први погубљени заточеник био руски држављанин Сергеј Горбунов, за којег су милитанти проценили да нема шансе да добију било какав новац за њега. Последњи пут је виђен на снимку из октобра 2013. године и тада је сам био присиљен рећи да ће га убити не плати ли Москва за његову слободу.
Маскирани разбојници су по њега у ћелију дошли током пролећа. Престрављеног су га извукли и изрешетали, а затим снимили његов леш. Снимак су затим пустили свим осталим таоцима обећавајући им исту судбину ако не стигне новац за откупнину, пише Јутарњи лист.
Упркос свему, Фоли је и даље био уверен да ће америчке власти ипак учинити нешто за њега. С друге стране, као да је био свестан да је крај близу па је у једном од писама, које је породица криомице послао преко талаца који су један по један били ослобађани, навео како би требало расподелити новац с његова банковног рачуна .
Пластичне папуче
У августу су му маскирани џихадисти донели пластичне папуче , натерали су га да се преодене у наранџасто одело и пред камером га затим убили. Две недеље касније исто су учинили Стивену Сотлофу, а у септембру је погубљен и Дејвид Хејнс. У октобру је ликвидиран Алан Хенинг, а међу живима су у заточеништву преостали Британац Џон Кантли, Американац Петер Касиг и неименована држављанка САД-а.
Широм Европе, таоци који су захваљујући својим владама ослобођени након уплаћене откупнине, запрепашћено су гледали снимке последњих тренутака ликвидираних сапатника. Посебно су им за очи запеле поменуте пластичне папуче. Исте такве су сви они делили у ћелији. У истом пару папуча ишли су у WC. Исти пар обуће носили су и мртви и преживели, закључује New York Тимес.
Погледајте и:
