NAŠA NOĆ U URGENTNOM CENTRU: Iznenadilo nas je ono što smo videli!

Ekipu portala SrbijaDanas.com na ulazu je dočekala dežurna glavna sestra Nataša Rajić koja je i bila naš "kustos" kroz Urgentni centar. Odmah smo je pitali kako izgleda jedan prosečan dan među zidovima ove ustanove.

“Sredom je najmanja gužva. Sve zavisi i od vremena. Kada su poledice, česte su povrede i tada imamo dosta posla. Najopterećenija je tada ortopedska ambulanta i neurohirurgija. Gužva je i kada je sezona branja višanja, jer ljudi prilikom branja padaju. Tada kroz Urgentni centar prođe i preko 150 pacijenata dnevno“.

Ovako je na samom ulazu

Prošli smo pored prijemnog odeljenja gde je nekoliko osoba čekalo otvaranje kartona. Jedna žena je pognute glave sedela pored mlade devojke. Obe su plakale. Dok nam je glavna sestra objašnjavala da se već tu određuje hitnost pacijenta, ugledali smo prizor koji je ovde svakodnevan.

Začuli smo rotaciju kola Hitne pomoći. Sestra nas je sklonila u stranu i rekla da sačekamo. Tehničari su spremno dočekali dolazak Hitne ispred ulaza u Urgentni centar. Preuzeli su uplašenog pacijenta, otvorili mu karton. Sve se odigravalo brzo. Sestra koja je bila sa nama rekla nam je da pacijent kog su tehničari sačekali mora na reanimaciju. Na drugom kraju hodnika videli smo ekipu dežurnih lekara koji su već spremni da saniraju i zbrinu povrede pacijenta koji je upravo dovezen. U samo par minuta dijagnostikovali su problem i krenuli sa radom.

Vrata ordinacije u koju su uveli pacijenta su bila zatvorena, pa nismo mogli da vidimo šta se dešava. Nastavili smo dalje. Došli smo do hodnika u kome je dvadesetak ljudi čekalo da bude zbrinuto. Sestra Nataša nam je objasnila:

“Ovo što vidite - nije gužva. Dešava se da ovaj hodnik bude prepun pacijenata“.

Iako se naša shvatanja gužve nisu uklapala u njeno objašnjenje, rešili smo da joj poverujemo. Ipak, nismo mogli a da ne pitamo sestru zbog čega toliko ljudi čeka.

“Broj pacijenata je povećan u odnosu na prve godine otvaranju Urgentnog. Nekada je samo u neurološkoj ambulanti bilo oko 50 pacijenata za 24 sata. Sada je taj broj udvostručen“, objasnila je sestra Nataša.

Buka i bes pacijenata, najmirniji oni kojima je najteže

Atmosfera na odeljenju do kog nas je sprovela sestra nije bila prijatna. Pacijenti su čekali da ih dežurni lekari prime na pregled - nervozni su, cupkaju nogom, ljute su na one koji su došli posle, a na pregled odlaze pre njih. Iako je na svakom koraku ispisano da se red primanja pacijenata određuje na osnovu težine slučaja, odnosno na osnovu toga koliko je slučaj hitan, svako ko čeka misli da je baš njemu najgore i da on mora prvi, uzdiše i ljuti se na zdravstvo, što i razumemo - svakome je sopstvena muka najteža. Naravno, ima i onih koji mirno čekaju svoj red. Malo, ali ima. Najmirniji su oni kojima je najteže - pacijenti smešteni na ležećim kolicima.

Ipak, na osnovu noći koje smo proveli u Urgentnom centru, zaključili smo još jednu stvar. Porodice pacijenata su mnogo bučnije nego sam pacijent. Uplašeni i nervozni, ali puni snage i zdravlja, često umeju da budu izuzetno neprijatni.

Dok smo čekali da nas dežurna doktorka kardiologije primi, razgovarali smo sa glavnom sestrom sa neurologije Natašom Milojković koja je te večeri zadužena da ceo Urgentni centar funkcioniše besprekorno. Kako nam je rekla, ne zna šta je teže - da li situacija kada je ugrožen život mlade osobe ili kada je reč o nekome starijem. Objasnila nam je da su na mlade svi posebno osetljivi, jer pred njima je budućnost. Ali, kako kaže, teško je i kada je reč o starijem čoveku. Jer tu su deca, unuci, svi mole i uzdaju se u vas.

Dok smo razgovarali sa Natašom, doktorka Dubravka Rajić, kardiolog, pozvala nas je da uđemo u ordinaciju. Upravo je završila sa pregledom i imala je bukvalno minut za nas - jer pacijenti ne smeju da čekaju. A u poverenju ćemo vam reći i da su, ne znajući da smo novinari na zadatku, odmah krenuli da se bune jer ulazimo ''preko reda''. Kada im je Nataša objasnila o čemu je reč, utihnuli su, ali su nastavili da krajičkom oka proveravaju da nisu prevareni.

Ušli smo u ordinaciju. Tamo je bila jedna doktorka i jedna dežurna sestra, a na stolu kup kartona. Odmah smo upitali doktorku zašto ih je toliko.

“Dosta lekara dežura, ali broj obolelih pacijenata koji se prevozi u Urgentni centar je svakog dana veći. Kada sam ja počela da radim, pre jedno dvadesetak godina, broj pregleda je bio oko 80 bolesnika, sada dnevno pregledamo i po 200 pacijenata, a kapaciteti su isti“, objasnila nam je.

Potresnu priču doktorke Dubravke o pacijentu kog će pamtiti do kraja života možete pogledati klikom OVDE!

Posle priče koju nam je ispričala, zapitali smo se koliko je naporno raditi u Urgentnom. Odgovor nam je dao prizor dok smo izlazili iz ordinacije doktorke Dubravke. Gomila pacijenata različitih godina čekala je na prijem u jednom ne tako prostranom hodniku. Uz zidove bili su priljubljeni pokretni krevet na kojima su ležali oni najugroženiji. Definitivno, ovo je najnapornije mesto u medicini koje trenutno postoji u Srbiji, jer ovde dolaze životno ugroženi pacijenti.

Na ovo odeljenje je hitno prebačen i Zoran Đinđić

Prošli smo kroz gužvu pacijenata koji su nervozno čekali na red. Sestra Nataša nam je rekla da sada idemo do ordinacije u koju dolaze najugroženiji pacijenti – u ordinaciju za reanimaciju. Dok smo se spuštali stepeništem sestra nam je ispričala priču o lažnim pacijentima Urgentnog koju možete pogledati klikom OVDE!

Stigli smo pred vrata ordinacije. Ispred nije bilo nikog, pa je sestra ušla da proveri šta se dešava. Saopštila nam je da možemo da uđemo, vidimo ordinaciju i razgovaramo sa doktorkom jer trenutno nemaju pacijenta, ali nas je upozorila da ukoliko neko dođe odmah moramo da napustimo ordinaciju.

Ordinacija za reanimaciju je jedna mala prostorija sa aparatima za oživljavanje pacijenata. Ono što nam se učinilo neverovatnim je priča da se tu ponekad istovremeno smesti i po osam pacijenata.

“Kod nas dolaze ležeći pacijenti, i zadržavaju se oko sat vremena, u zavisnosti od povrede.  Ponekad se dogodi da se jedan pacijent zadrži u ambulanti pet minuta, a ponekad i do šest sati, sve u zavisnosti od povrede. Ovde jako dobro timski radimo, što je najvažnije“, objasnile su nam dežurne doktorke Vanja Mišić i Tijana Todorović. Šta su nam sve otkrile doktorke Vanja i Tijana pogledajte klikom OVDE!

U razgovoru sa sestrama i doktorkama  saznali smo da je njihov posao veoma rizičan, jer kako kažu “Ovde dolaze razne bande”.

Nakon posete ovoj ordinaciji, sestra nas je ostavila da razgledamo još malo. Pacijenti su stalno prolazili, a mi smo razgovarali o nečemu što nam je jedna od doktorki iz Urgentog pomenula - o odgovornosti. I zaista, velika je odgovornost preuzeti na sebe nečiji život, izdržati uplašen pogled, viku, bes i tugu. Setite se toga kada se sledeći put budete žalili na zdravstvo.