MIT O ŽENSKOJ EJAKULACIJI: Da li prska, ili piški, pitanje je sad

Na internetu je i dalje jedan od najtraženijih izraza "squirting" iliti prskanje. Međutim, ni nauka se nije puno bavila ovim zanimljivim fenomenom. Prema retkim istraživanjima, procenjeno je da između 10 i 40 odsto žena za vreme seksa ispušta tečnost, i to otprilike od 0,3 do 1,5 decilitara. Ova pojava je primećena i u antičkom svetu. Aristotel i Hipokrat su proučavali fenomen i poreklo "ženske sperme". 

Ženski ejakulat pominje se i u čuvenoj Kamasutri, a što se tiče modenog doba, on je počeo da se proučava tek početkom 20. veka. 

Godine 1904. psiholog Hevlok Elis izneo je teoriju da je ženski ejakulat analog sperme, i da potiče iz Bartolinovih žlezda (koje su odgovorne za podmazivanje vagine). Nekih 50 godina kasnije, Ernest Grafenberg se suprotstavio toj teoriji, tvrdeći da ženska ejakulacija nema nikakve veze s lubrikacijom.

Do tog je zaključka došao posmatrajući žene kako masturbiraju, pa je primetio da do ejakulacije dolazi češće kada se stimulira erogena zona na "gornjoj" strani vagine, koja je kasnije postala poznata kao "G tačka". Grafenberg je tvrdio da se ne radi o urinu, što je u to vreme bila dominantna teorija, piše Jutarnji list.

Naučnici su nastavili da istražuju ženski ejakulat, i 1982. godine su hemijskom analizom potvrdili da postoje definitivne razlike između urina i ejakulata. Isti rezultati potvrđeni su još nekoliko puta. Razvili su novu teoriju, po kojoj ženski ejakulat potiče iz Skeneovih žlezda, ženskog ekvivalenta prostati.

Ne lezi vraže, naučnici su opet ostali podeljeni oko tog pitanja, i neki su nastavili da insistiraju da je "štrcanje" u stvari nenamerno ispuštanje urina, ili hiper-lubrikacija.

Najnovije istraživanje, koje je sproveo Samjuel Salama (pravo ime) u Francuskoj, poslužilo se ultrazvukom i hemijskom analizom kako bi pružilo konačni odgovor na pitanje "otkud dolazi ženski ejakulat."

Ženama bi pregledali bešiku ultrazvukom pre polnog odnosa, kako bi potvrdili da je prazan. Neposredno pre orgazma, bešika je bila napunjena "do vrha", a posle ispuštanja ejakulata se ponovo ispraznila.

Biohemijska analiza tečnosti pokazala je da se zaista uglavnom radi o urinu, ali da ima i antigena specifičnog za prostatu, koji ispuštaju Skeneove žlezde.

Sve je to lepo, ali značaj ovih otkrića za lično i polno zdravlje nije sasvimn jasan. Međunarodna anketa među ženama koje ispuštaju ejakulat ukazala je da 80 odsto žena smatra da im ta pojava obogaćuje seksualni život, iz čega se može zaključiti da se u većini slučajeva ne radi o problemu koji bi trebalo rešavati.

Uprkos tome, naučnici i dalje žele da saznaju više detalja o ovoj pojavi, koju još uvek u potpunosti ne razumemo. Osim da mnogo volimo da je gledamo na internetu.