Mislili ste da je dobro što štedite, ali tako ćete stvoriti NOVU EKONOMSKU KRIZU, evo i zašto!
Fiskalni konzervativizam doveo do velike dileme širom sveta, s obzirom da kompanije i fabrike proizvode robu, koju potrošači ne kupuju.
Postoje brojni razlozi zbog kojih potrošači čuvaju svoj teško zarađeni novac. Neki od njih imaju ograničenu kupovnu moć, jer im budžet jedva pokriva osnovne potrebe, drugi imaju premalo ušteđevine, pa odlučuju da štede umesto da troše.
Ipak, ono što je novi trend u njihovim potrošačkim navikama ima "domino efekat" na svetsku ekonomiju, a ministri finansija Grupe 7 navode da je fiskalni konzervativizam doveo do velike dileme širom sveta, s obzirom da kompanije i fabrike proizvode robu, koju potrošači ne kupuju.
NEOČEKIVANI TREND: Evo šta sada potrošači rade sa novcem koji zarade
Povodom prekomernog čuvanja stečenog novca, ekonomista MIladin Kovačević za portal SrbijaDanas.com kaže da se tu radi o tzv. "zamci štednje" koja je postala prvo vidljiva u Japanu, koja se ispostavila kao svojevrstan vid recesije. Tada je japanski premijer je u prethodnom mandatu doneo paket mera, mada ipak nije prekinuo deflatorne tendencije.
- Svetska ekonomija je upala u recesiju odnosno u krizu od 2008. godine, i ona prolazi kroz više etapa. Glavni instrument rešavanja finansijske krize je „money easing“ odnosno monetarna relaksacija – ona je u Americi već pri kraju, mada još uvek previše ne dižu kamatne stope, one ne idu rapidno. Drže umereni rast kamatnih stopa, a taj rast kamatnih stopa u Americi izazvao je seobu kapitala. Veliki odliv je otišao u Kinu i na druge zemlje u razvoju - kaže Kovačević za naš portal.
ZAŠTO VAM NISU POTREBNI PAMETNI LJUDI: Zaposlite ih i mogu da vam unište biznis!
- Kapital traži veću sigurnost. U Evropu se sele investicije u sigurnije papire, u Nemačku ili zemlje severnog dela Evrope. Ali, evropska centralna banka naknadno je pokrenula kvantitativne olakšice pre dve godine, i uvećavala ih. Sada ona upumpava u bankarski sektor preko 40.000 milijardi evra i to je situacija koja pokušava da održi kako likvidnost finansijskog sektora tako i realnog sektora, upravo zato što vlada zamka štednje i veliki novac se drži na bankarskim računima stanovništva koje nerado troši novac i čuva ga - kaže Kovačević.
Pokušaj destimulacije štednje kamatnim stopama
- Taj novac banke čuvaju i pokušavaju da ga održe negativnim kamatnim stopama, da bi destimulisale tu štednju. Ljudi dakle plaćaju sopstvenu štednju - kazao je ekonomista Miladin Kovačević za SrbijaDanas.com.
NIJE NI VODA, NI NAFTA: Ovaj prirodni resurs postaje NAJVREDNIJI na svetu
On naglašava kako stanovništvo pokušava da se natera da novac usmeri na neku potrošnju ili da ga ulože u realni biznis ili neki investicioni poduhvat, ali to ne pokazuje veće rezultate.
- Međutim, čitava politika "money easinga" ne pokazuje neku visoku kompulziju u realnom sektoru. Rast je mršav na tlu Evrope, u Americi je nešto jači, ali svetska ekonomija, realno gledajući, nema neki rast koji bi se mogao nazvati realnim i održivim - rekao je ekonomista Miladin Kovačević.
