Мислили сте да је добро што штедите, али тако ћете створити НОВУ ЕКОНОМСКУ КРИЗУ, ево и зашто!
Фискални конзервативизам довео до велике дилеме широм света, с обзиром да компаније и фабрике производе робу, коју потрошачи не купују.
Постоје бројни разлози због којих потрошачи чувају свој тешко зарађени новац. Неки од њих имају ограничену куповну моћ, јер им буџет једва покрива основне потребе, други имају премало уштеђевине, па одлучују да штеде уместо да троше.
Ипак, оно што је нови тренд у њиховим потрошачким навикама има "домино ефекат" на светску економију, а министри финансија Групе 7 наводе да је фискални конзервативизам довео до велике дилеме широм света, с обзиром да компаније и фабрике производе робу, коју потрошачи не купују.
НЕОЧЕКИВАНИ ТРЕНД: Ево шта сада потрошачи раде са новцем који зараде
Поводом прекомерног чувања стеченог новца, економиста МИладин Ковачевић за портал SrbijaDanas.com каже да се ту ради о тзв. "замци штедње" која је постала прво видљива у Јапану, која се испоставила као својеврстан вид рецесије. Тада је јапански премијер је у претходном мандату донео пакет мера, мада ипак није прекинуо дефлаторне тенденције.
- Светска економија је упала у рецесију односно у кризу од 2008. године, и она пролази кроз више етапа. Главни инструмент решавања финансијске кризе је „money еасинг“ односно монетарна релаксација – она је у Америци већ при крају, мада још увек превише не дижу каматне стопе, оне не иду рапидно. Држе умерени раст каматних стопа, а тај раст каматних стопа у Америци изазвао је сеобу капитала. Велики одлив је отишао у Кину и на друге земље у развоју - каже Ковачевић за наш портал.
ЗАШТО ВАМ НИСУ ПОТРЕБНИ ПАМЕТНИ ЉУДИ: Запослите их и могу да вам униште бизнис!
- Капитал тражи већу сигурност. У Европу се селе инвестиције у сигурније папире, у Немачку или земље северног дела Европе. Али, европска централна банка накнадно је покренула квантитативне олакшице пре две године, и увећавала их. Сада она упумпава у банкарски сектор преко 40.000 милијарди евра и то је ситуација која покушава да одржи како ликвидност финансијског сектора тако и реалног сектора, управо зато што влада замка штедње и велики новац се држи на банкарским рачунима становништва које нерадо троши новац и чува га - каже Ковачевић.
Покушај дестимулације штедње каматним стопама
- Тај новац банке чувају и покушавају да га одрже негативним каматним стопама, да би дестимулисале ту штедњу. Људи дакле плаћају сопствену штедњу - казао је економиста Миладин Ковачевић за SrbijaDanas.com.
НИЈЕ НИ ВОДА, НИ НАФТА: Овај природни ресурс постаје НАЈВРЕДНИЈИ на свету
Он наглашава како становништво покушава да се натера да новац усмери на неку потрошњу или да га уложе у реални бизнис или неки инвестициони подухват, али то не показује веће резултате.
- Међутим, читава политика "money еасинга" не показује неку високу компулзију у реалном сектору. Раст је мршав на тлу Европе, у Америци је нешто јачи, али светска економија, реално гледајући, нема неки раст који би се могао назвати реалним и одрживим - рекао је економиста Миладин Ковачевић.
