Može li UN doneti mir u Pojas Gaze?
U sukobe u Pojasu Gaze bi uskoro mogle da se "umešaju" i Ujedinjene nacije (UN). Stručnjaci tvrde da bi angažovanje mirovnih snaga mogao da bude prvi "važniji korak" ka uspostavljanju mira na tim prostorima.
Nemačka, Francuska i Velika Britanija razmatraju mogućnost slanja pripadnika Ujedinjenih nacija u Pojas Gaze. Kakav bi mandat te misije bio, javnosti u ovom trenutku nije poznat, ali Berlin, Pariz i London, već nekoliko sedmica o tome vode razgovore. Ako su informacije, koje poslednjih dana objavljuju vodeći mediji u Evropi i Sjedinjenim Državama, pomenute zemlje članice EU će predložiti nacrt rezolucije, koju će navodno podržati u Vašington. Iako nema nikakvih konkretnih naznaka šta bi se u tom dokumentu moglo naći, upućeniji tvrde da će nacrt definitivno obuhvatiti predlog da se u Pojasu Gaze otvore granice i uvede sistematska kontrola robe, kako bi se sprečilo dopremanje oružja.
Navodno bi trebalo da bude omogućen i povratak autonomne palestinske uprave, ali i razoružavanje pripadnika pokreta Hamas. Uz međunarodni nadzor mogla bi da bude započeta i obnova razorenog regiona. Istovremeno, očekuje se da će Izrael insistirati da čvrstim bezbednosnim garancijama, kako bi podržala slanje mirovnjaka. Ipak, postoje naznake da bi misija UN bila više političkog, a ne vojnog karaktera. Ni izraelski, a ni palestinski zvaničnici, ne nagoveštaju spremnost na ovakvu vrstu dogovora, ali prema tvrdnjama jednog neimenovanog diplomate iz Ujedinjenih nacija, koncept već postoji. O istom ili sličnom nacrtu, interno se razgovara još od početka avgusta. Šefovi diplomatija pomenutih evropskih zemalja su navodno već predložili formiranje EU-misije, koja bi kontrolisala granične prelaze ka Pojasu Gaze. Čak je i naziv te misije uveliko poznat – EUBAM.
Korak u dobrom pravcu?
"Svaki snažan angažman Evropske unije smatram važnim i dobrim“, kaže Beate Vagner, generalna sekretarka nemačke Asocijacije za Ujedinjene nacije (DGVN), u razgovoru za DW. Jedna takva misija bi zaista mogla da osigura bezbedan protok robe u krizno područje. Ali i da omogući normalno funkcionisanje škola i drugih javnih institucija, kojima je u ovom trenutku najpotrebniji građevinski materijal za obnovu i izgradnju.
U prošlosti to nije bilo moguće. Bio je isuviše veliki strah da bi beton i drugih materijali završili u pogrešnim rukama. Pri tome, misli se uglavnom na izgradnju tunela, koji su proteklih meseci pripadnicima Hamasa i omogućili dopremanje oružja u Gazu. "Jedna politička misija pod okriljem UN bi mogla da ostvari takvo poverenje i ispuni zadatak, pre svega u pružanju pomoći stanovništvu, dakle normalizaciji života u Pojasu Gaze“, dodaje Vagner. "S obzirom na očiglednu radikalizaciju u regionu, misija UN bi mogla da ublaži pritisak na ovo bure baruta."
Ideja o slanju političke međunarodne misije u Gazu bila realizovana, neophodna je saglasnost strana u sukobu. „Mislim da Izrael neće biti spreman na saradnju“, sumnjičava je Margaret Johansen sa Instituta za mir i bezbednosnu politiku pri Univerzitetu u Hamburgu. "Izrael ne veruje Ujedinjenim nacijama.“ Jerusalim za rezolucije UN obično kaže kako su usmerene protiv politike Izraela. Razlog tome su kritike Saveta za ljudska prava UN, koji Izrael optužuje za "teško kršenje prava Palestinaca“. Izraelskoj vladi se prebacuje i odgovornost za diskriminaciju stanovništva na Golanskoj visoravni, na granici sa Sirijom.
Težak početak
Ipak, početkom avgusta je šef izraelske diplomatije, Avigdor Liberman, nagovestio mogućnost saradnje sa Ujedinjenim nacijama, kako bi u Pojasu Gaze ponovo zavladao mir. On je čak u jednoj parlamentarnoj diskusiji naveo da bi možda međunarodne snage mogle da kontrolišu Pojas Gaze. Ali da je predlog Berlina, Pariza i Londona za izraelsku vladu zaista prihvatljiv, ostaje da se vidi. Ne treba zaboraviti ni da palestinska strana ima svoje uslove, a da je i njihov pristanak neophodan. Stručnjaci ocenjuju da bi najsporniji zahtev mogla biti deblokada Pojasa Gaze, na kojoj insistira Hamas. U svakom slučaju, onda kada i zvanično budu bili poznati detalji nacrta rezolucije, uslediće diplomatski napori, koji bi za promenu, u region zaista mogli doneti mir.
