Najbitniji događaji za srpsku ekonomiju u 2014. (2.DEO)

OTVOREN PUPINOV MOST

Pupinov most preko Dunava, koji spaja dva beogradska naselja, Zemun i Borču, otvoren je u decembru, u prisustvu premijera Srbije i Kine, Aleksandra Vučića i Li Kećijanga, koji je bio u zvaničnoj poseti Srbiji.

Izgradnja mosta i pristupnih saobraćajnica koštala je 260 miliona dolara, od čega je 85 odsto kredit kineske Eksim banke, a preostalih 15 odsto obezbedili su država Srbija i Grad Beograd. Glavni izvođač radova bila je kineska firma čajna roud and bridž korporejšen (ćina Road and Bridge Corporation - CRBC). Most je dugačak 1.507 metara, širok 29,1 metar, ima šest kolovoznih i dve pešačke staze.

Deo je magistralnog puta koji će povezati Koridor 10 sa Zrenjaninskim putem i izmestiti teretni saobraćaj iz centra Beograda. Otvaranjem te saobraćanice putovanje od Borče do Zemuna, umesto sat i po gradskim prevozom ili 45 minuta automobilom, trajaće desetak minuta. To je drugi beogradski most na Dunavu, a prvi, Pančevčki most, izgrađen je pre 79 godina. Radovi na mostu Zemun-Borča počeli su krajem oktobra 2011. godine, a rok za završetak je bio tri godine.

DOGOVOREN ARANŽMAN SA MMF 

Srbija i misija Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) postigli su krajem novembra dogovor o sklapanju

trogodišnjeg aranžmana iz predostrožnosti u vrednosti od oko milijardu evra, a očekivanja Vlade Srbije bila su da će aranžman biti u primeni od januara 2015. godine.

Međutim, bord direktora MMF će tek u februaru odlučivati o odobravanju tog aranžmana, nakon što se uveri da su usvojene sve dogovorene mere štednje i reforme javnog sektora, pre svega javnih preduzeća. Ekonomskim programom Vlade Srbije, koji je podržao MMF, predviđeno je smanjenje učešća javnog duga u bruto domaćem proizvodu već u 2016. godini, kao i smanjenje deficita budžeta na sadašnjih oko osam odsto na četiri do 4,25 odsto BDP-a, odnosno na 1,3 do 1,4 milijarde evra.

Ukoliko aranažman bude odobren, MMF će kvartalno pratiti njegovo sprovođenje, a predstavnici te finansijske institucije će posebnu pažnju posvetiti realizaciji poslovnih planova Srbijagasa, Železnica Srbije i Elektroprivrede Srbije. Prethodni aranžman Srbije i MMF je bio kreditni, a istekao je 15. aprila 2011. godine. Taj aranžman je imao vrednost od oko tri milijarde evra, od čega je povučena polovina.

UGAŠENA JOŠ JEDNA BANKA

Narodna banka Srbije u januaru je oduzela dozvolu za rad Univerzal banci koja je bila u privatnom vlasništvu, jer je utvrdila da je ugrožena njena likvidnost i da može destibilizovati finansijski sistem Srbije.

Banka je dospela u to stanje jer je odobravala kredite bez odgovarajuće hipoteke, koje dužnici nisu mogli da vrate.

To je četvrta banka u Srbiji kojoj je u poslednje tri godine oduzeta dozvola za rad. Prethodno su ugašene tri državane banke - Razvojna banka Vojvodine, Agrobanka i Privredna banka Beograd, a izmirenje njihovih obaveza državu je koštalo oko 800 miliona evra.

Probleme u poslovanju trenutno ima i Srpska banka, koja je državnom vlasništvu, ali Vlada najavljuje da će restrukturirati tu banku, kako bi ubuduće finansirala samo vojnu, odnosno namensku industriju.

KRAJ PRIVATIZACIJE 

Agencija za privatizaciju oglasila je 15. avgusta prodaju 502 preduzeća među kojima je oko 160 preduzeća u restrukturiranju, a ostalo su preduzeća koja niko nije hteo da kupi ili ih je država preuzela posle neuspešne privatizacije.

Za učešće u privatizaciji 400 preduzeća stiglo je 1.929 pisama investitora, a za oko 100 preduzeća niko nije zainteresovan. Za svako preduzeće za koje ima zainteresovanih investitora određen je model privatizacije i taj postupak treba da bude okonačan do kraja 2015. godine.

Najviše zainteresovanih investitora je iz Srbije, zatim Rusije, Nemačke, Mađarske, Italije, SAD, Kine i Češke. Preduzeća za koja nema zainteresovanih investitora ići će u stečaj. Za odlazak iz preduzeća koja su u restrukturiranju do sada se prijavilo oko 5.000 radnika i za njihove otpremnine novac će biti obezbeđen iz

republičkog budžeta za narednu godinu.

NOVI TENDER ZA ŽELEZARU

Novi tender za prodaju Železare Smederevo objavljen je 5. decembra, a Vlada Srbije traži strateškog partnera za dokapitalizaciju te kompanije, kupovinom udela od 80,01 odsto. Obaveza kupca biće da do kraja 2016. godine pokrene proizvodnju u drugoj visokoj peći u železari koja će raditi sa najmanje 50 odsto kapaciteta, a da istovremeno održava punu proizvodnju prve visoke peći.

Odlučeno je i da državni poverioci otpišu dug železari, sa stanjem na dan 31. decembar 2013. godine, pod uslovom uspešnog okončanja dokapitalizacije. To je drugi pokušaj prodaje železare, koja zapošljava oko 5.000 radnika, za koju je interesovanje već pokazao američki Esmark. Očekuje se da tender bude okončan do kraja januara. Ukoliko ta fabrika radi punim kapacitetom, odnosno proizvodi 2,2 miliona tona čelika godišnje, doprinosi sa 1,5 odsto rastu bruto domaćeg proizvoda (BDP).

a ne propustite ni:

Najbolje reklame u 2014. prema prestižnom Biznis Insajderu

kao ni analizu o efektu sve jeftinije nafte na ekonomiju u 2015.