Ovo su najbitniji događaji za srpsku ekonomiju u 2014. (1.DEO)

OTKAZAN GASOVOD JUŽNI TOK 

Srbija je ostala bez investicije vredne dve milijarde evra i šanse da postane gasno čvorište u regionu odlukom ruskog predsednika Vladimira Putina, objavljene 1. decembra, da se obustavi izgradnja gasovoda Južni tok.

Gasovod je stopiran, kako je objašnjeno, zbog protivljenja Evropske unije, koja traži da se poštuju evropski standardi da vlasnik gasa ne može istovremeno biti i vlasnik gasne mreže. Taj gasovod koji je trebalo da dovodi ruski gas cevima ispod Crnog mora, a zatim kopnom preko Bugarske, Srbije, Mađarske i Slovenije do Austrije i Italije, promenio bi ulogu Srbije od krajnjeg korisnika gasa u tranzitnu zemlju koja bi ubirala takse za transport gasa.

Dogovor o prolasku Južnog toka kroz Srbiju bio je deo energetskog sporazuma sa Rusijom po kojem je Gasrpomnjeft kupio većinski udeo u NIS-u za 400 miliona evra, a Gasrpom 51 odsto udela u skladištu gasa u Banatskom Dvoru. Tek nakon odluke Rusije da gasovod usmeri prema Turskoj, koja ne podleže striktnim pravilima EU o energetskoj infrastrukturi, u Srbiji je postalo jasno da projekti nisu vezani i da nema nadoknade zbog obustave Južnog toka.

Srbija je istovremeno ostala bez drugog pravca snabdevanja gasom koji bi zaobišao nestabilnu Ukrajinu.

SMANJENE PLATE I PENZIJE 

U Srbiji su u novembru prvi put smanjene penzije, ali samo one koje su veće od 25.000 dinara i to je urađeno progresivno.

Vlada je takvim rešenjem pokušala da zaštiti skoro 60 odsto penzionera koji imaju niža primanje od postavljene granice. Uz penzije su smanjenje i plate u javnom sektoru po stopi od 10 odsto, u okviru mera štednje koje su usvojene uz rebalans budžeta za 2014. godinu. 

Smanjenjem penzija i plata u javnom sektoru srpska vlada će 2015. godine uštedeti oko 400 miliona evra, ali u Fiskalnom savetu smatraju da penzije i dalje nisu dovoljno smanjene. Smanjenje penzija i plata oročeno je na tri godine, ali je izmenama Zakona o budžetskom sitemu predviđeno da penzije mogu biti povećane kada se nivo njihovog učešća u rashodima države smanji sa sadašnjih 13 na 11 odsto BDP, a učešće plata sa 11 na sedam odsto.

SAMIT KINE I ZEMALJA CENTRALNE I ISTOČNE EVROPE

Beograd je 16. i 17. decembra bio domaćin samita Kine i 16 bivših komunističkih zemalja centralne i istočne Evrope.

Najkonkretniji rezultat dvodnevnog skupa, u okviru kojeg je održan i Ekonomski forum, je najava Kine da će osnovati novi investicioni fond za zemlje regiona od tri milijarde dolara, a Srbija očekuje da će iz tog fonda dobiti više nego druge zemlje pojedinačno.

Tokom samita potpisan je sporazum o izgradnji brze pruge od Budimpešte do Beograda, koja bi se kasnije produžila od Beograda, preko Makedonije do grčke luke Pirej.

Kineski premijer Li Kećijang, koji je posle samita ostao u poseti Beogradu, kao prvi premijer Kine posle 28 godina, rekao je da je Kina spremna da ulaže u zemlje centralne i istočne Evrope, ali i da će ta saradnja biti u skladu sa evropskim standardima.

REFORMSKI ZAKONI

Srbija je u drugoj polovini godine dobila novi Zakon o radu i još četiri reformska zakona, koji bi trebalo da pokrenu posrnulu ekonomiju.

Donošenje Zakona o radu, izmena Zakona o privatizaciji, Zakona o stečaju i Zakona o penzijsko invalidskom osiguranju, kao i Zakona o planiranju i izgradnji, sa zadovoljstvom su dočekali poslodavci i budući investitori.

 Za usvajanje tih zakona Vlada Srbije je dobila pohvale iz Evropske unije, udruženja poslodavaca i međunarodnih finansijskih organizacija.

INFLACIJA I KURS

 U 2014. godini Narodna banka Srbije (NBS) je držala inflaciju pod kontrolom, ali se devizni kurs oteo kontroli.

Inflacija je bila projektovana na četiri odsto sa mogućim odstupanjima od plus ili minus 1,5 odsto, da bi godinu završila ispod donje granice dozvoljenog odstupanja od cilja na oko 2,2 procenta. Istovremeno, dinar je od početka godine oslabio za 6,4 odsto.

NBS je, kako bi umirila prekomerno kolebanje kursa, na međubankarskom deviznom tržištu ove godine prodala ukupno jednu milijardu i 755 miliona evra, a kupila 200 miliona evra. Centralna banka je 2013. za odbranu kursa potrošila duplo manje sredstava kupovinom ukupno 615 miliona evra i prodajom 425 miliona evra.

U NBS su ocenili da je na rast kursa evra uticala veća potražnja za devizama, uz isticanje da odnos kursa dinara i evra zavisi od zdravlja ekonomije na šta NBS ne može da utiče direktno, kao ni na to što iz Srbije nama puno izvoza, osim Fijata i prerađivačke industrije.

Nastaviće se...

Pročitajte:

Biznis Insajder: Ovo su najbolje reklame 2014.godine!  (VIDEO)

SVETSKA EKONOMIJA BROJ 1: Kina ili Amerika?