Ово су најбитнији догађаји за српску економију у 2014. (1.ДЕО)

ОТКАЗАН ГАСОВОД ЈУЖНИ ТОК 

Србија је остала без инвестиције вредне две милијарде евра и шансе да постане гасно чвориште у региону одлуком руског председника Владимира Путина, објављене 1. децембра, да се обустави изградња гасовода Јужни ток.

Гасовод је стопиран, како је објашњено, због противљења Европске уније, која тражи да се поштују европски стандарди да власник гаса не може истовремено бити и власник гасне мреже. Тај гасовод који је требало да доводи руски гас цевима испод Црног мора, а затим копном преко Бугарске, Србије, Мађарске и Словеније до Аустрије и Италије, променио би улогу Србије од крајњег корисника гаса у транзитну земљу која би убирала таксе за транспорт гаса.

Договор о проласку Јужног тока кроз Србију био је део енергетског споразума са Русијом по којем је Гасрпомњефт купио већински удео у НИС-у за 400 милиона евра, а Гасрпом 51 одсто удела у складишту гаса у Банатском Двору. Тек након одлуке Русије да гасовод усмери према Турској, која не подлеже стриктним правилима ЕУ о енергетској инфраструктури, у Србији је постало јасно да пројекти нису везани и да нема надокнаде због обуставе Јужног тока.

Србија је истовремено остала без другог правца снабдевања гасом који би заобишао нестабилну Украјину.

СМАЊЕНЕ ПЛАТЕ И ПЕНЗИЈЕ 

У Србији су у новембру први пут смањене пензије, али само оне које су веће од 25.000 динара и то је урађено прогресивно.

Влада је таквим решењем покушала да заштити скоро 60 одсто пензионера који имају нижа примање од постављене границе. Уз пензије су смањење и плате у јавном сектору по стопи од 10 одсто, у оквиру мера штедње које су усвојене уз ребаланс буџета за 2014. годину. 

Смањењем пензија и плата у јавном сектору српска влада ће 2015. године уштедети око 400 милиона евра, али у Фискалном савету сматрају да пензије и даље нису довољно смањене. Смањење пензија и плата орочено је на три године, али је изменама Закона о буџетском ситему предвиђено да пензије могу бити повећане када се ниво њиховог учешћа у расходима државе смањи са садашњих 13 на 11 одсто БДП, а учешће плата са 11 на седам одсто.

САМИТ КИНЕ И ЗЕМАЉА ЦЕНТРАЛНЕ И ИСТОЧНЕ ЕВРОПЕ

Београд је 16. и 17. децембра био домаћин самита Кине и 16 бивших комунистичких земаља централне и источне Европе.

Најконкретнији резултат дводневног скупа, у оквиру којег је одржан и Економски форум, је најава Кине да ће основати нови инвестициони фонд за земље региона од три милијарде долара, а Србија очекује да ће из тог фонда добити више него друге земље појединачно.

Током самита потписан је споразум о изградњи брзе пруге од Будимпеште до Београда, која би се касније продужила од Београда, преко Македоније до грчке луке Пиреј.

Кинески премијер Ли Кећијанг, који је после самита остао у посети Београду, као први премијер Кине после 28 година, рекао је да је Кина спремна да улаже у земље централне и источне Европе, али и да ће та сарадња бити у складу са европским стандардима.

РЕФОРМСКИ ЗАКОНИ

Србија је у другој половини године добила нови Закон о раду и још четири реформска закона, који би требало да покрену посрнулу економију.

Доношење Закона о раду, измена Закона о приватизацији, Закона о стечају и Закона о пензијско инвалидском осигурању, као и Закона о планирању и изградњи, са задовољством су дочекали послодавци и будући инвеститори.

 За усвајање тих закона Влада Србије је добила похвале из Европске уније, удружења послодаваца и међународних финансијских организација.

ИНФЛАЦИЈА И КУРС

 У 2014. години Народна банка Србије (НБС) је држала инфлацију под контролом, али се девизни курс отео контроли.

Инфлација је била пројектована на четири одсто са могућим одступањима од плус или минус 1,5 одсто, да би годину завршила испод доње границе дозвољеног одступања од циља на око 2,2 процента. Истовремено, динар је од почетка године ослабио за 6,4 одсто.

НБС је, како би умирила прекомерно колебање курса, на међубанкарском девизном тржишту ове године продала укупно једну милијарду и 755 милиона евра, а купила 200 милиона евра. Централна банка је 2013. за одбрану курса потрошила дупло мање средстава куповином укупно 615 милиона евра и продајом 425 милиона евра.

У НБС су оценили да је на раст курса евра утицала већа потражња за девизама, уз истицање да однос курса динара и евра зависи од здравља економије на шта НБС не може да утиче директно, као ни на то што из Србије нама пуно извоза, осим Фијата и прерађивачке индустрије.

Наставиће се...

Прочитајте:

Бизнис Инсајдер: Ово су најбоље рекламе 2014.године!  (ВИДЕО)

СВЕТСКА ЕКОНОМИЈА БРОЈ 1: Кина или Америка?