Nekada je vožnja do Trsta bila dovoljna za sreću, zašto je danas potrebno više?

Njihovi roditelji su autostopirali bez straha, pili "Koktu" iz iste flaše, vozili automobile bez airbegova, imali kultni porodični ručak i bili srećni. Današnjoj generaciji nisu dovoljni ni idealni uslovi, kao ni brojne mogućnosti da budu zadovoljni i sebi omoguće srećan život.

Upoznajte Y generaciju!

Reč je o modernoj generaciji, rođenoj između 1970. i 1990. godine, mada granice varijaju. Sebe smatraju glavnim likovima jedne veoma posebne priče, uživaju u svom životu, vole da budu svoji, imaju odlične uslove i mogućnost da biraju. Idealno, zar ne? Ali su ipak na neki način nesrećni. Pre svega je potrebno definisati šta nekog čini srećnim ili nesrećnim. Formula je jednostavna: sreća = realnost - očekivanja.

Sasvim jasno. Kada realnost postane bolja od njihovih očekivanja, oni su srećni. Kada se ispostavi da je realnost gora od onoga što očekuju, postaju nezadovoljni. Kakav je odnos realnosti i očekivanja kod ove generacije?

Zašto su njihovi roditelji bili zadovoljniji svojim životom?

Roditelji Y generacije rođeni su pedesetih godina i spadaju u "bejbi bum" generaciju. Bejbi-bumeri su svet ugledali odmah nakon II svetskog rata u godinama prave "ekspozije rađanja". Naučeni su da ne postoji ništa što bi ih zaustavilo da dođu do bujnog zelenog travnjaka karijere, ali da su im potrebne godine napornog rada da se to desi. Njihova karijera je bila uspešna i bez mobilnih telefona, jer je njihova stvarnost bila veća od očekivanja. Odrasli su sa osećajem optimizma i neograničenim mogućnostima.

Bejbi-bumeri širom sveta omogućili su svojoj Y deci da mogu da budu šta god žele usađivajući u njihovu psihu poseban identitet protagonista. Generacija Y je neverovatno ambiciozna. Njima je potrebno mnogo više od prosperitetne karijere i bezbednosti. Činjenica je da zeleni travnjak njima ne znači ništa posebno i nije dovoljno jedinstven za njih. I dok su bejbi-bumeri težilii da žive američki san, Y generacija želi da živi svoj lični. Oni žele ekonomski prosperitet jednako kao njihovi roditelji, ali razlika je u načinu ostvarivanja karijere. Poruku koju pojedinci ove generaciju nose je: Ti si poseban!

Ova generacija je zapravo u zabludi, jer pojedinci razmišljaju na sledeći način: "svi će težiti i dobiti neku ispunjenu karijeru, ali ja sam poseban i drugačiji i moja karijera će se izdvajati među gomilom drugih". Svaki pojedinac misli da je baš on predodređen za nešto još bolje, jer se razlikuje od uobičajenog. Čak i onda kada su upoznati sa ovom činjenicom, reći će: Ja zapravo jesam jedan među retkima. Tada se javlja problem.

Kada se očekivanja i realnost spoje

Dok su očekivanja bejbi-bumera bila da će karijera doći napornim radom, njihova deca smatraju da velika karijera očigledno čeka nekog izuzetnog kao što su baš oni i samo je pitanje vremena i izbora puta kojim će oni ići. "Uspeh će sigurno doći, samo je potrebno sačekati da me svet upozna." Nažalost, do uspeha je teško doći, jer zahteva godine truda, znoja i suza. Čak su i najuspešniji ljudi morali da pređu preko trnja kako bi uradili nešto bitno u svojim ranim ili kasnim tridesetim.

Razlog tome je što su prave percepcije često zasnovane na nerealnom osećaju superiornosti. Oni veruju da su na neki način posebni, ali stvarno opravdanje za ovo verovanje nemaju. Do frustracije i razočaranja dolazi nekoliko godina nakon završetka koledža, jer realnost postaje daleko drugačija od njihovih očekivanja, gde oni postaju jednaki sa drugima umesto da se razlikuju kako su očekivali.

Imaju dodatni problem koji se primenjuje na celu generaciju. Još jedna interesantna činjenica je to što bejbi bumeri nisu baš bili upućeni u dešavanja i živote ljudi s kojima su išli su školu. "Zahvaljujući" socijalnim mrežama poremećena je cela slika realnosti.

Socijalne mreže su kreirale svet gde šta god drugi da rade veoma je otvoreno i javno. Većina ljudi na taj način promoviše drugačiju verziju sebe. Facebook doprinosi da su mladi u zabludi, jer im se čini da svi drugi žive bolje i srećnije od njih samih. I dok su svi među sobom jednaki, oni ne vide realnu situaciju već projekcije koje stvaraju društvene mreže.

Ovo je glavni razlog zašto se današnja omladina oseća nezadovoljno svojim životom. Zapravo oni krenu odličnim životnim putem, ali se osećaju razočarano.

Šta je potrebno za sreću?

1. Ostani divlje ambiciozan. Postojeći svet se penuša od prilika za ambiciozne ljude i moguće je postići očekivani uspeh.

2. Prestani da misliš da si poseban, jer je činjenica da verovatno nisi. Ti si samo jedan potpuno neiskusan mladi čovek koji još uvek nema šta da ponudi. Poseban postaješ nakon dugog vremena radeći naporno.

3. Ignoriši sve druge. Istina je da su svi ostali neodlučni i frustirani, ali ako budete gledali samo svoja posla, nikada nećete imati razloga da zavidite drugima.

(waitbutwhy.com)