U inkluzivno obrazovanje ušli smo nespremni
Za primenu kompleksne ideje, inkluzije u obrazovanju, obuka nastavnika bila je samo jedan seminar. I to seminar koji nije govorio o inkluzivnom obrazovanju.
Kaže da joj je lakše jer njen učenik ima očuvane mentalne funkcije, sve razume ali ne može da piše i govori. Ni klupe, niti bilo kakva druga sredstva nisu prilagođena ovom učeniku. Tabla, kreda, stolice. Time se raspolaže. To je sve što ona ima i što može da mu pruži. I volju da mu pomogne. Ali, da li je dovoljno?
Ako se uzme u obzir da su u specijalnim školama dostupna sva sredstva potrebna za brigu dece sa posebnim potrebama, ostaje pitanje koliko inkluzivno obrazovanje, ovako sprovedeno donosi dobro deci sa posebnim potrebama.
No postoje i suprotni stavovi. ''Upućivanje dece na školovanje u segregisane grupe, kao što su specijalne škole, osim što ugrožavaju ostvarivanje osnovnog ljudskog prava da ravnopravno, sa svima drugima, žive u prirodnom okruženju, bez unapred postavljenih ograničenja u učestvovanju u životu zajednice, predstavljaju i nepovoljnu sredinu za učenje i razvoj'', kaže Milena Jerotijević, psiholog.
- fizički aspekt: školske prostorije treba da budu dostupne i prilagođene potrebama svih učenika/ca;
- asistivna tehnologija: škole bi trebalo da poseduju adekvatna sredstva
- socijalna podrška: obrazovne ustanove treba da podržavaju atmosferu i način organizovanja koji omogućavaju deci i mladima da se međusobno upoznaju
(inkluzivno-obrazovanje.rs)
Reč defektologa
U teoriji je sve sjajno ali da učitelji i nastavnici u redovnim školama nisu dovoljno obučeni za rad sa decom sa posebnim potrebama, da postoje fizičke barijere u školama, kao i da nedostaju personalni asistenti koji bi deci pomagali tokom nastave, potvrđuje za naš portal defektolog koji je uključen u inkluzivno obrazovanje: ''Postoje savršeni primeri inkluzije, ali su u pitanju uglavnom lakši slučajevi hendikepa. Inkluzijom smo se mnogo bavili papirološki i teorijski, da smo negde usput zaboravili na najvažnije – potrebe deteta.''
Bez pomoći i učešća defektologa, nema ni uspešne inkluzije.
Iz razgovora sa prosvetnim radnicima koji su uključeni u ovaj projekat saznali smo da se u sve ušlo ''na vrat, na nos'' i dobili potvrdu da je to stav mnogih kolega.
