GLAD, MRAK I ZIMA: Ukrajinci žele povratak Krima PO SVAKU CENU! (FOTO)
U poslednjih mesec i po dana, kijevska vlada pokrenula je novi vid rata protiv demokratske odluke Krima da se pripoji Rusiji, u kom će, po svoj prilici, najviše ispaštati nevini civili, žitelji ovog poluostrva.
Od ekonomske blokade Krima, koju su još 20. septembra na tri granična prelaza organizovali ukrajinska policija, graničari i onaj deo krimskih Tatara lojalnih Kijevu, štetu su imale obe strane, dok su najdeblji kraj izvukli ukrajinski proizvođači hrane koji nemaju novo tržište za prodaju svoje robe.
To što nije bilo ukrajinskih proizvoda na poluostrvu nije predstavljalo problem jer su trgovci dovozili robu iz Rusije. Zato je blokada ušla u novu fazu koja je podrzumevala direktne akcije sabotaže i terorizma protiv krimskih građana.
Ovu nehumanu taktiku podržao je i ukrajinski predsednik Petro Porošenko udruživši se sa Lenurom Isliamovim, krimskim Tatarinom koji je glavni organizator blokade kopnenog transporta ka Krimu.
- Prvo dolazi blokada prehrambenih proizvoda, koju smo pokrenuli. Zatim blokada energije, što smo takođe završili. Nakon toga dolazi pomorska blokada, koja je sada u pripremi - izjavio je Isliamov, koji se na ruskom portalu "Otvorena Rusija" glasno hvalio i predstavljao kao GLAVNI ORGANIZATOR ukrajinske blokade prema Krimu.
Kako se poluostrvo još uvek oslanjalo na ukrajinske dobavljače od kojih im je stizalo i do 70 odsto svoje električne energije, za njegove građane je bilo pogubno miniranje dva stuba za elektrosnabdevanje iz Ukrajine, zbog čega je bez struje ostalo 1,8 miliona potrošača. To je bio razlog zbog kojeg su vlasti poluostrva uvele VANREDNO STANJE.
Nakon sprovedenih blokada prehrambenih proizvoda i električne energije, sada je na red došla pomorska blokada. Međutim, to će za Ukrajince biti "tvrd orah" s obzirom da je sedište ruske Crnomorske flote upravo na Krimu.
Ipak, daleko više brine taktika nove "bitke za Krim" koju je Kijev poveo protiv civila koji svoju budućnost ne vide u Ukrajini.
Uskraćivanjem prehrambrenih proizvoda građanstvu, oduzimanjem električne energije u zimskim mesecima i najavljenom pomorskom blokadom, Ukrajina krši ljudska prava upravo onom delu stanovništva za koje drži da su njeni građani. To se vrlo lako može klasifikovati i kao kršenje Ženevske konvencije koja štiti civile za vreme sukoba, pa čak i u nemeđunarodnom konfliktu kakav je ukrajinski.
Ukrajina kao da zaboravlja da je Krim sada deo Rusije koja na takve napade može adekvatno da odgovori. Ako Kijev bude prejako stezao Krim, Rusija bi lako mogla da obustavi izvoz prema Ukrajini, uključujući i ugalj. U krajnjoj liniji, jedna od opcija Moskve je i pokretanje vojne operacije.
Za sada, Rusija radi na mostu koji bi trebao da spoji poluostrvo sa ostatkom zemlje i planira da obezbedi neometano funkcionisanje i snabdevanje električnom energijom, ali do okončanja projekta "restrikcije" su očekivane.
