ГЛАД, МРАК И ЗИМА: Украјинци желе повратак Крима ПО СВАКУ ЦЕНУ! (ФОТО)
У последњих месец и по дана, кијевска влада покренула је нови вид рата против демократске одлуке Крима да се припоји Русији, у ком ће, по свој прилици, највише испаштати невини цивили, житељи овог полуострва.
Од економске блокаде Крима, коју су још 20. септембра на три гранична прелаза организовали украјинска полиција, граничари и онај део кримских Татара лојалних Кијеву, штету су имале обе стране, док су најдебљи крај извукли украјински произвођачи хране који немају ново тржиште за продају своје робе.
То што није било украјинских производа на полуострву није представљало проблем јер су трговци довозили робу из Русије. Зато је блокада ушла у нову фазу која је подрзумевала директне акције саботаже и тероризма против кримских грађана.
Ову нехуману тактику подржао је и украјински председник Петро Порошенко удруживши се са Ленуром Ислиамовим, кримским Татарином који је главни организатор блокаде копненог транспорта ка Криму.
- Прво долази блокада прехрамбених производа, коју смо покренули. Затим блокада енергије, што смо такође завршили. Након тога долази поморска блокада, која је сада у припреми - изјавио је Ислиамов, који се на руском порталу "Отворена Русија" гласно хвалио и представљао као ГЛАВНИ ОРГАНИЗАТОР украјинске блокаде према Криму.
Како се полуострво још увек ослањало на украјинске добављаче од којих им је стизало и до 70 одсто своје електричне енергије, за његове грађане је било погубно минирање два стуба за електроснабдевање из Украјине, због чега је без струје остало 1,8 милиона потрошача. То је био разлог због којег су власти полуострва увеле ВАНРЕДНО СТАЊЕ.
Након спроведених блокада прехрамбених производа и електричне енергије, сада је на ред дошла поморска блокада. Међутим, то ће за Украјинце бити "тврд орах" с обзиром да је седиште руске Црноморске флоте управо на Криму.
Ипак, далеко више брине тактика нове "битке за Крим" коју је Кијев повео против цивила који своју будућност не виде у Украјини.
Ускраћивањем прехрамбрених производа грађанству, одузимањем електричне енергије у зимским месецима и најављеном поморском блокадом, Украјина крши људска права управо оном делу становништва за које држи да су њени грађани. То се врло лако може класификовати и као кршење Женевске конвенције која штити цивиле за време сукоба, па чак и у немеђународном конфликту какав је украјински.
Украјина као да заборавља да је Крим сада део Русије која на такве нападе може адекватно да одговори. Ако Кијев буде прејако стезао Крим, Русија би лако могла да обустави извоз према Украјини, укључујући и угаљ. У крајњој линији, једна од опција Москве је и покретање војне операције.
За сада, Русија ради на мосту који би требао да споји полуострво са остатком земље и планира да обезбеди неометано функционисање и снабдевање електричном енергијом, али до окончања пројекта "рестрикције" су очекиване.
