Novi rekord u istoriji BG aerodroma!
BEOGRAD - Aerodrom "Nikola Tesla" u Beogradu je u 2014. imao više od 4,6 miliona putnika ili rast od skoro 32 odsto, po kojem je među prvima u Evropi, izjavio je v.d. generalnog direktora Saša Vlaisavljević i najavio da će u 2015. biti investirano više od 20 miliona evra u proširenje aerodromskih kapaciteta.
Vlaisavljević ističe da je i u robnom prevozu ostvareno povećanje od 24 odsto u odnosu na 2013. godinu i da su u 2014. ostvareni rekordni rezultati u istoriji aerodroma "Nikola Tesla". U 2014. rekordno je, kaže, povećan broj letova sa beogradskog aerodroma zahvaljujući izuzetnom porastu saobraćaja Er Srbije.
Aerodrom trenutno ima 26 avioprevozilaca, a zajedno sa čarter prevozom 35 aviokompanija, od čega je polovina saobraćaja od Er Srbije.
"Povećanje kapaciteta beogradskog aerodroma je dobra logistika za srpskog avioprevoznika, kako bi u 2015. na aerodromu moglo da se realizuje i više od 60.000 letova", naglasio je čelnik beogradskog aerodorma.
On je, takođe, poručio da je Aerodrom "Nikola Tesla" spreman i za očekivano uvođenje prekookeanskih letova u narednom periodu.
"Imamo dugogodišnju tradiciju dugolinijskog saobraćaja, tako je još 1989. pet mašina u vršnom satu opterećenja letelo za Ameriku i Australiju. To za aerodrom Nikola Tesla i za naše kadrove i logistiku nije problem", kazao je Vlaisavljević.
Govoreći o poslovanju u 2014, Vlaisavljević je naveo da je urađen rebalans plana u septembru, da su smanjeni troškovi za 11 miliona evra - tri miliona na troškovima i osam miliona na nepotrebnim javnim nabavkama.
"Tako smo napravili preduslov za domaćinsko ponašanje i mogućnosti da u 2015. napravimo rekordnu investiciju", istakao je on.
Kako je naveo, više od 20 miliona evra biće uloženo u više projekata, kao što je proširenje novog terminala, što će podići kapacitet aerodroma za četiri aviomosta i četiri pozicije.
"Podići ćemo kapacitet aerodroma na sedam do 7,5 miliona putnika. Oko 3,6-3,7 odsto je prosečan evropski rast broj putnika, a mi idemo sigurno na više od četiri odsto u naredne četiri godine", naglasio je Vlaisavljević.
On je naveo da će biti adaptiran i stari terminal i da će u tom poslu učestvovati domaća građevinska industrija.
"Nameravamo već u januaru u Privrednoj komori Srbije da napravimo prezentaciju i pozovemo sve građevinske firme da učestvuju u rekonstrukciji starog terminala, proširenje novog terminala, veze između dva terminala, kao i novu platformu za odleđivanje aviona", rekao je Vlaisavljević.
On je rekao da je aerodrom od sredstava iz 2013. uplatio u republički budžet svega 60.000 evra, dok će za 2014. biti uplaćeno najmanje 6,5 miliona evra, što znači preko 100 puta više. Prema njegovim rečima, aerodrom "Nikola Tesla" trenutno ima najveći rast saobraćaj od svih glavnih aerodroma u Evropi, zbog čega je izuzetno interesasntan investitorima.
"Imamo jako puno kontakata sa njima i prepuštamo tu odluku Vladi Srbije. Mi ćemo učiniti sve da u narednom periodu ostvarimo što bolje rezultate i da država, ako se odluči za koncesiju ili neki drugi model, dobije što višu cenu", kaže Vlaisavljević.
Beogradski aerodrom je napravio značajne uštede u odnosu na 2013, na primer na putničkim vozilima je ušteđeno 56,7 odsto sredstava. Takođe, oko 80 odsto menadžmenta je promenjeno i aerodrom se pridržava, kaže Vlaisavljević, preporuka vlade po pitanju donacija i sponzorstva, gde se prave uštede od oko 60 odsto, zatim reprezentacija - 40 odsto i službena putovanja - više od 20 odsto.
"U 2015. ćemo napraviti poslovni preokret po pitanju reprezentacije i donacija, u tom smislu što se okrećemo našoj deci i Srbiji u svakom smislu. Aerodrom Nikola Tesla više neće biti sponzor vrhunskih sportskih klubova, već će u fokusu biti zdravstvo i deca", naveo je on.
Vlaisavljević ističe da taj aerodrom ima najmoderniju opremu u ovom delu Evrope, sa kojom za manje od 10 minuta može da se očisti celokupna poletno-sletna staza dužine 3.400 metara.
Podsetio je da je 2013. državni revizor konstatovano da je aerodrom "Nikola Tesla" bio oštećen po osnovu komercijalnih ugovora za više od milion evra i kod poslova preko omladinskih zadruga za više od sedam miliona evra.
