Pijace - najjače tržište u Srbiji koje obrće milijarde
JAGODINA - Na 410 pijaca u Srbiji - zelenih, mešovitih, robnih, kvantaških, mlečnih, stočnih, sa više od 60.000 tezgi, godišnje se ostvari promet od 28 milijardi dinara, a samo na zelenim pijacama, kojih je 139 oko sedam milijardi dinara, kaže autor knjige "Upravljanje transformacijom pijaca" Nebojša Batalović.
"U Srbiji ima 143 Pijačne uprave i 410 pijaca i na njima radi 80.000 ljudi, a snabdeva 67 odsto stanovništva. U ukupnom prometu i otkupu poljoprivrednih proizvoda u Srbiji pijace učestvuju sa oko 20 odsto", rekao je Batalović, koji je i bivši predsednik Odbora Privredne komore Srbije za komunalne delatnosti i pijace.
Pijačne uprave, samo na osnovu poreza na dodatnu vrednost u budžet države godišnje uplate 600 miliona dinara, tvrdi on. Napominjujući da pijace predstavljaju tržišni barometar koji je veoma osetljiv na sve oscilacije u ponudi i tražnji, Batalović je dodao da "niko tačno ne zna" koliko je ljudi direktno vezano za pijacu, ako se uzmu u obzir proizvođači, prerada, prevoz, ali je sigurno da pijace pružaju egzistenciju zavidnom broju ljudi. Ističući da su pijace najjače tržište u Srbiji na kojima građani troše 70 odsto kućnog budžeta, on dodaje da oko 95 odsto ukupne ponude na pijačnim tezgama čini individualni sektor, u čemu poljoprivrednici učestvuju sa 70 odsto.
"Zbog ovako velikog učešća poljoprivrednika, država mora naći interes da investira u poljoprivredu, jer tu su i radna mesta", ocenio je Batalović.
Prema njegovim rečima, u Srbiji je više od 90 odsto poljoprivrednih proizvođača koji proizvode na površinama manjim od 30 hektara, proizvodnja poslednjih godina specijalizuje se i sve je veća u staklenicima i plastenicima, tako da se na pijacama menja odnos ponude i potražnje.
"O ukidanju pijaca niko u Evropi ne razmišlja. Naprotiv, rade intenzivno na njihovom razvoju, pre svega veletržnica na kojima se snabdevaju i hipermarketi", rekao je Batalović.
On smatra da je atraktivnost pijaca i u tome što malo koja druga prodajna mesta omogućavaju da se uspostavlja neposredni kontakt kupca sa proizvođačem. "Pijace su jedino mesto gde tržišni mehanizmi funkcionišu bez ograničenja i gde se cene slobodno formiraju", rekao je Batalović.
Privatizacijom pijaca obezbeđuje se smanjivanje direktnih uticaja državnih intervencija, ali one, i u izmenjenim uslovima neće imati alternativu jer su, pre svega, fleksibilni tržišni instituti, ocenio je Batalović. Batalović, koji je i član rukovodećeg tima JKP "Standard" u Jagodini, je mišljenja da su, uz sve prednosti, pijace u Srbiji, a ima ih u 166 gradova, "zapostavljena mesta i najmanje istraženi deo nauke o trgovini".
Ne posvećuje im se dužna pažnja, marginalizovane su i tretirane kao komunalna delatnost i sporedne tržišne institucije, ocenio je on. Batalović je istakao da će, na perspektivu pijaca dominantan uticaj imati stanje, organizovanost i prespektiva poljoprivredne proizvodnje, razvijenost i organizovanost maloprodaje. Naše kvantaške pijace, sve više su slične veletržnicama u svetu, kao centrima prodaje na veliko, smatra Batalović, dodajući da je najjača i najorganizovanija Kvantaška pijaca u Srbiji u Beogradu, da posluje u okviru Gradske pijace, locirana u Surčinu.
Iako nema sve atribute Veletržnice, ova pijaca je član Svetske organizacije Veletržnica, istakao je Batalović i napomenuo da su prodavci na ovoj pijaci 35 odsto iz Beograda, a 65 odsto dolaze iz drugih mesta Srbije, Crne Gore, Republike Srpske, dok veletrgovci uglavnom robu dovoze iz Makedonije i Grčke.
Batalović napominje da na Kvantaškoj pijaci u Beogradu najviše kupuju prekupci i to više od 38 odsto, radi dalje prodaje u drugim mestima u Srbiji ili drugim državama. Posle beogradske, napominje Batalović, druga po veličini Kvantaška pijaca u Srbiji je u Nišu.
