Пијаце - најјаче тржиште у Србији које обрће милијарде

"У Србији има 143 Пијачне управе и 410 пијаца и на њима ради 80.000 људи, а снабдева 67 одсто становништва. У укупном промету и откупу пољопривредних производа у Србији пијаце учествују са око 20 одсто", рекао је Баталовић, који је и бивши председник Одбора Привредне коморе Србије за комуналне делатности и пијаце.

Пијачне управе, само на основу пореза на додатну вредност у буџет државе годишње уплате 600 милиона динара, тврди он. Напомињујући да пијаце представљају тржишни барометар који је веома осетљив на све осцилације у понуди и тражњи, Баталовић је додао да "нико тачно не зна" колико је људи директно везано за пијацу, ако се узму у обзир произвођачи, прерада, превоз, али је сигурно да пијаце пружају егзистенцију завидном броју људи. Истичући да су пијаце најјаче тржиште у Србији на којима грађани троше 70 одсто кућног буџета, он додаје да око 95 одсто укупне понуде на пијачним тезгама чини индивидуални сектор, у чему пољопривредници учествују са 70 одсто.

"Због овако великог учешћа пољопривредника, држава мора наћи интерес да инвестира у пољопривреду, јер ту су и радна места", оценио је Баталовић.

Према његовим речима, у Србији је више од 90 одсто пољопривредних произвођача који производе на површинама мањим од 30 хектара, производња последњих година специјализује се и све је већа у стакленицима и пластеницима, тако да се на пијацама мења однос понуде и потражње.

"О укидању пијаца нико у Европи не размишља. Напротив, раде интензивно на њиховом развоју, пре свега велетржница на којима се снабдевају и хипермаркети", рекао је Баталовић.

Он сматра да је атрактивност пијаца и у томе што мало која друга продајна места омогућавају да се успоставља непосредни контакт купца са произвођачем. "Пијаце су једино место где тржишни механизми функционишу без ограничења и где се цене слободно формирају", рекао је Баталовић.

Приватизацијом пијаца обезбеђује се смањивање директних утицаја државних интервенција, али оне, и у измењеним условима неће имати алтернативу јер су, пре свега, флексибилни тржишни институти, оценио је Баталовић. Баталовић, који је и члан руководећег тима ЈКП "Стандард" у Јагодини, је мишљења да су, уз све предности, пијаце у Србији, а има их у 166 градова, "запостављена места и најмање истражени део науке о трговини".

Не посвећује им се дужна пажња, маргинализоване су и третиране као комунална делатност и споредне тржишне институције, оценио је он. Баталовић је истакао да ће, на перспективу пијаца доминантан утицај имати стање, организованост и преспектива пољопривредне производње, развијеност и организованост малопродаје. Наше кванташке пијаце, све више су сличне велетржницама у свету, као центрима продаје на велико, сматра Баталовић, додајући да је најјача и најорганизованија Кванташка пијаца у Србији у Београду, да послује у оквиру Градске пијаце, лоцирана у Сурчину.

Иако нема све атрибуте Велетржнице, ова пијаца је члан Светске организације Велетржница, истакао је Баталовић и напоменуо да су продавци на овој пијаци 35 одсто из Београда, а 65 одсто долазе из других места Србије, Црне Горе, Републике Српске, док велетрговци углавном робу довозе из Македоније и Грчке.

Баталовић напомиње да на Кванташкој пијаци у Београду највише купују прекупци и то више од 38 одсто, ради даље продаје у другим местима у Србији или другим државама. После београдске, напомиње Баталовић, друга по величини Кванташка пијаца у Србији је у Нишу.