NOVOGODIŠNJE SUJEVERJE: Bežite od plavuše i nemojte plakati!

Postoje običaji i verovanja kojih se pridržavaju još naše bake. Ima i novijih, modernijih i svi nameravaju da štite od nevolje i prizovu sreću u novoj godini. Tradicija da se u noći dočeka nove godine pravi buka potiče još iz srednjeg veka kada su ljudi zveckajući išli ulicama kako bi rasterali zle duhove.

Kod starih Srba postoji verovanje da čak i vetar može da bude dobar nagoveštaj kakva će predstojeća godina biti. Ukoliko vetra nema, ili duva sa juga, naredna godina biće dobra i puna izobilja. Međutim, ako duva sa istoka, godina će doneti nestašice i nevolje.

Etnolog Dragomir Antonić izjavio je za Novosti da su svi praznici i verovanja u Srbiji vezani za julijanski kalendar i period od Božića do pravoslavne Nove godine.

- Nema nijednog običaja niti verovanja u Srbiji za period dolazeće internacionalne Nove godine. To je, do 1919, kada je doneta odluka da se praznuje 31. decembar bio običan dan – kaže Antonić. - Kroz Božić se kod Srba tumači kakvo će biti nov leto. Mesi se česnica i obavlja se niz rituala da bi predstojeća godina bila srećna. Običaj je, recimo, da se za Novu godinu 13. januara mese krofne za sve ukućane, a u ponoć se uzimaju i ko pronađe dukat, ili srebrni novčić u krofni, smatra se da će biti srećan, zdrav i da će mu sve ići od ruke.

- Sve to ne treba zvati sujeverjem, jer su svi ti običaji utemeljeni u iskustvu naroda i imaju smisla – kaže Antonić. - A mnogi današnji običaji koji su vezani za međunarodnu Novu godinu, vode poreklo od nekih starih iz julijanskih kalendara. Mnogo detalja u vezi sa Deda Mrazom, liče na istorijsku priču o Svetom Nikoli.

Međutim, danas je u Srbiji Nova godina veliki praznik, a uvek kada se za neki datum dobije nekoliko neradnih dana, taj će brzo postati najomiljeniji u narodu.

Neka od verovanja koja se prepričavaju u vezi sa Novom godinom su, recimo, da bi bila blagorodna godina, svega treba da bude koliko treba – i ića i pića, frižider 31. decembra mora da bude pun. Uz to, u svakom novčaniku treba da bude novca, naročito u onom koji se aktivno koristi. Postoji i verovanje da na dan Nove godine i 1. januara nikako ne treba pozajmljivati novac. Valja vratiti sve dugove iz odlazeće godine.

Savet koji se prenosi sa kolena na koleno jeste i da se 1. januara ništa ne sme iznositi iz kuće. Ni smeće. Postoji i blaža varijanta koja kaže da može da se iznese, ali samo ako se nešto i unese.

Verovatno bi razna feministička društva mogla da se pobune i spale na lomači verovanje da je najgori znak ako žena u novoj godini prva pređe kućni prag. A, plavuše i riđokose bi trebalo da se zatvore u kuću od 31. decembra i da izađu tek 2. januara, jer kome god da pređu prag u prvom danu nove godine, doneće mu nesreću!

Ovaj detalj podseća na položajnika za Božić. To je prva osoba, uglavnom dete, koje ulazi u kuću na Božić. Običaj je kod nas da položajnik bude muško, zdravo dete.

Nikako nije dobro da se nešto razbije ili slomi za Novu godinu. Uz to, bilo bi idealno da budete dobro raspoloženi i da ne plačete 31. decembra i 1. januara, kako ne biste celu godinu proveli mrzovoljni i tužni.