Obradović: 2015. će za EPS biti godina investicija
BEOGRAD - Elektroprivreda Srbije će 2015. početi ulaganjem u novu termoelektranu posle više od 25 godina i promeniti organizaciju tako da uštedi najmanje 36 miliona evra godišnje, izjavio je direktor EPS Aleksandar Obradović.
On je u intervjuu agenciji Beta rekao da je Vlada Srbije usvojila plan reorganizacije u kojem je ideja da se grupišu proizvodna i distributivna preduzeća.
"Prvi test je 1. jula, kada bi sva ta preduzeća trebalo da budu stavljena pod jednu kapu u okviru EPS. Do tada sve proizvodne firme moraju da funkcionišu u sklopu EPS-a i biće ukinuta kao zavisna preduzeća i sve distributivne kompanije moraju da počnu da posluju u okviru operatera distrubutivnog sistema", rekao je Obradović.
Paralelno sa reorganizacijom, EPS čeka finansijska konsolidacija za koju bi Vlada Srbije trebalo da usvoji plan do kraja prvog tromesečja 2015. godine, što očekuju i Međunarodni monetarni fond i Svetska banka. Obradović je rekao i da sam čin planiranja broja zaposlenih nije prioritet na početku reorganizacije jer ima mnogo oblasti u kojima mora da se uštedi.
"Moj plan je da već u prvoj polovini 2015. napravimo jednu opštu analizu broja zaposlenih, naročito u oblasti administracije, gde osećam i vidim da ima viška. Ne očekujem da će se bilo kakvi spiskovi praviti ubrzo", rekao je on.
Direktor EPS je rekao i da bi prema planu promene pravne forme EPS do jula 2016. trebalo da pređe iz javnog preduzeća u akcionarsko društvo.
On je rekao da će za EPS 2015. biti i godina investicija, pošto se posle više od 25 godina kreće u gradnju velikog elektroenergetskog bloka i dodao da je reč je o trećem bloku u Termoelektrani "Kostolac B" snage 350 megavata, u saradnji sa Kinezima.
"Taj blok treba u budućnosti da dodatno osigura stabilno snabdevanje električnom energijom u Srbiji. Projekat će trajati više od pet godina, a već krajem 2015. biće osetnijih aktivnosti na samoj izgradnji", dodao je on.
Obradović je rekao da je 2014. godina bila teška za EPS i da je kompanija pretrpela finansijsku štetu od oko pola milijarde evra od prirodnih katastrofa. Prema njegovim rečima, ta šteta će se osećati i u 2015. godni, zbog čega će biti veći pritisak na menadžment EPS-a da postane efikasniji, što pre se reorganizuje i smanji troškove. Prva šteta nastala je na distributivnoj mreži zapadne Srbije zbog poplava i klizišta, zatim su usledile majske poplave koje su zaustavile najveće ugljenokope "Kolubare", problemi u Kostolcu i Đerdapu, da bi se završilo sa ledenim talasom na jugoistoku Srbije.
Pogledajte i:
