Обрадовић: 2015. ће за ЕПС бити година инвестиција
БЕОГРАД - Електропривреда Србије ће 2015. почети улагањем у нову термоелектрану после више од 25 година и променити организацију тако да уштеди најмање 36 милиона евра годишње, изјавио је директор ЕПС Александар Обрадовић.
Он је у интервјуу агенцији Бета рекао да је Влада Србије усвојила план реорганизације у којем је идеја да се групишу производна и дистрибутивна предузећа.
"Први тест је 1. јула, када би сва та предузећа требало да буду стављена под једну капу у оквиру ЕПС. До тада све производне фирме морају да функционишу у склопу ЕПС-а и биће укинута као зависна предузећа и све дистрибутивне компаније морају да почну да послују у оквиру оператера диструбутивног система", рекао је Обрадовић.
Паралелно са реорганизацијом, ЕПС чека финансијска консолидација за коју би Влада Србије требало да усвоји план до краја првог тромесечја 2015. године, што очекују и Међународни монетарни фонд и Светска банка. Обрадовић је рекао и да сам чин планирања броја запослених није приоритет на почетку реорганизације јер има много области у којима мора да се уштеди.
"Мој план је да већ у првој половини 2015. направимо једну општу анализу броја запослених, нарочито у области администрације, где осећам и видим да има вишка. Не очекујем да ће се било какви спискови правити убрзо", рекао је он.
Директор ЕПС је рекао и да би према плану промене правне форме ЕПС до јула 2016. требало да пређе из јавног предузећа у акционарско друштво.
Он је рекао да ће за ЕПС 2015. бити и година инвестиција, пошто се после више од 25 година креће у градњу великог електроенергетског блока и додао да је реч је о трећем блоку у Термоелектрани "Костолац Б" снаге 350 мегавата, у сарадњи са Кинезима.
"Тај блок треба у будућности да додатно осигура стабилно снабдевање електричном енергијом у Србији. Пројекат ће трајати више од пет година, а већ крајем 2015. биће осетнијих активности на самој изградњи", додао је он.
Обрадовић је рекао да је 2014. година била тешка за ЕПС и да је компанија претрпела финансијску штету од око пола милијарде евра од природних катастрофа. Према његовим речима, та штета ће се осећати и у 2015. годни, због чега ће бити већи притисак на менаџмент ЕПС-а да постане ефикаснији, што пре се реорганизује и смањи трошкове. Прва штета настала је на дистрибутивној мрежи западне Србије због поплава и клизишта, затим су уследиле мајске поплаве које су зауставиле највеће угљенокопе "Колубаре", проблеми у Костолцу и Ђердапу, да би се завршило са леденим таласом на југоистоку Србије.
Погледајте и:
