OČAJNI SRBI IZ IZBEGLIČKOG CENTRA: Ako nije genocid, kako se onda to što su nam Hrvati uradili zove?
U Izbegličkom centru Krnjača nezadovoljstvo izrečenom presudom, ali pravdu, kako kažu, nisu ni očekivali.
''Da ste me sinoć pitali šta će biti danas posle presude u Hagu , odgovorila bih vam: biće isto kao što je bilo. Sudbina nas prognanika iz Hrvatske zapečaćena je u ovim izbegličkim sobama. Ovde, mi, nekadašnji srpski domaćini čekamo porcije dnevnog sledovanja. Ni da ih primiš, ni da ih vratiš. Ni da živiš ni da umreš... Noću sanjamo svoja nekadašnja imanja koja nam niko ne vraća'', ispričala je Draginja Ivković, jedna od žena smeštenih u Izbegličkom centru za ''Večernje novosti''.
Draginja je, inače, dobila poziv iz Hrvatske u kome se od nje traži plaćanje poreza.
''Ispostavili su mi račun u kunama, a to je oko 70.000 dinara. Za šta? Za imovinu koju su opljačkali. Na adresi u kojoj više nema čak ni imena mog ognjišta.''
''Kako se to zove, kad te proteraju i uzmu ti sve?''
Komentaršući presudu koja je negirala da je Hrvatska počinila genocid, Draginja se zapitala kako se onda zove to što desetine hiljada Srba više nisu u svojim kućama.
''Kako se zove to što oni koji se vrate žive pod užasnim pritiskom, prinuđeni da ponovo odu? Otuda, gde su im živeli preci, a potomci im traže vize za neke daleke zemlje. Kako se to zove, kad te proteraju i uzmu ti sve?'', pita se ova žena.
Dušanka Pjevalica iz istog Izbegličkog centra objašnjava da nije gledala prenos iz Haga, jer ne želi da je povređuju uspomene.
''Vi ne možete ni zamisliti kakva je to patnja. Takva, da ni živa ni mrtva tamo ne želim da se vratim'', kaže Dušanka.
