Od depresije boluje čak 250.000 Srba
Borbu sa depresijom trenutno vodi oko 250.000 stanovnika Srbije. Depresija se trenutno nalazi na četvrtom mestu najčešćih bolesti u našoj zemlji, pokazuju podaci Instituta za javno zdravlje “Milan Jovanović Batut”.
Ipak, od ukupnog broja ljudi sa simptomima depresije u Srbiji, tek mali broj se odluči da potraži lekarsku pomoć. Stručnjaci kažu da je glavni razlog što se oboleli teško odlučuju da posete psihijatra, to što ne veruju da izlaz iz tog stanja postoji, ali i stid i strah da će ih okolina proglasiti ludima.
Direktor Klinike za psihijatriju Kliničkog centra u Kragujevcu Goran Mihajlović objašnjava da su sve ovo duboko ukorenjene predrasude.
“Ljudi koji imaju problema sa depresijom apsolutno su normalni ljudi, a i ona se u današnje vreme uspešno leči antidepresivima. Čak i do 90 odsto ljudi koji ih koriste se i izleče i više nemaju nikakav problem sa funkcionisanjem. Depresija mora i treba da se leči, jer statistika pokazuje da ona vodi u smrt ako se na vreme ne zaustavi. Iza čak 50 odsto samoubistava stoji upravo ova bolest”, tvrdi Mihajlović.
On kaže da svako neraspoloženje koje traje duže od dve nedelje treba da predstavlja okidač za posetu psihijatru.
“Depresija vodi do pada svih psihofizičkih sposobnosti. U razvijenim zemljama ljudi reaguju već na prve simptome depresije. Zato su tamo antidepresivi najpropisivaniji lekovi. Kod nas se nalaze tek na petom mestu, iako se Srbija ne razlikuje po procentu obolelih”, ističe Mihajlović.
“Najviše bolničkih pacijenata završi upravo kod nas i to su ljudi koji su pokušali samoubistva ili imaju suicidne misli sa izgledima da ih ostvare. Kod njih je dijagnostifikovana ova vrsta depresije. Najprostije rečeno, oni imaju genetsku predispoziciju za nju. Dakle, možete imati sve u životu i sve će vam biti potaman, ali veliki su izgledi da obolite”, objašnjava Direktor Klinike za psihijatriju “Laza Lazarević” Milutin Nenadović.
Prema ovim rečima, ova vrsta depresije pre ili kasnije vodi u samoubistvo, ako se ne drži pod kontrolom.
“Ti ljudi nekad moraju da ceo život piju lekove, zbog čega je veoma značajna podrška okoline. Oni često nisu svesni da imaju problem, za razliku od ljudi kod kojih se depresija javlja kao reakcija na neki spoljašni događaj. Ti ljudi sami zatraže pomoć, ali zato obolele od unipolarne depresije treba prepoznati i odvesti ih lekaru”, zaključuje Nenadović za "Informer".
