OMLADINA U HRVATSKOJ U PROBLEMU: Čekaju da neko dođe po njih i odvede ih da rade
Loša reputacija trogodišnjih strukovnih škola proizilazi iz poražavajuće činjenice da u Hrvatskoj ni samo preduzetništvo nema pozitivan predznak.
Šefica Odeljenja za obrazovanje pri Hrvatskoj preduzetničkoj komori Mirela Lekić rekla je da Hrvati kao nacija ne vrednuju jednako opšte i strukovne kompetencije, pa su gimnazije i opšti programi mnogo cenjeniji u društvu.
"Jednostavno, ne shvatamo da je dobro strukovno obrazovanje temelj dobre privrede. Stalno se govori da strukovne škole upisuju učenici koji ne mogu postići dobar akademski uspeh i da su nezainteresovani za struku. To i jeste tako, jer onaj ko ima dobre ocene, radije upisuje gimnaziju, koja mu otvara put na visokoškolske institucije. Svi bi hteli visoko obrazovanje, a zaboravljamo da su nam potrebni dobri radnici koji će izneti našu privredu", naglasila je Lekićeva.
Potrebna radna snaga
Hrvatska trenutno ima 263.000 registrovanih nezaposlenih građana, a istovremeno postoje firme koje ne mogu da pronađu adekvatne radnike. Posebno je to izraženo u građevini, koja uvozi radnu snagu iz susedne BiH. Kako se navodi, čini se da poslove koje u inostranstvu rado prihvataju, Hrvati u domovini odbijaju ili se jednostavno ne javljaju na oglase za posao.
Strukovne škole postaju atraktivne
Ipak, kako je rekla, situacija ide nabolje, jer do pre dve godine učenici koji su završavali trogodišnje strukovne škole nisu imali mogućnost nastavka obrazovanja, ako ga nisu sami platili. "I to je razlog neatraktivnosti strukovnih škola. Sada smo to uspeli da promenimo, pa učenici mogu da upišu dodatnu godinu, posle koje mogu na fakultet", ističe Lekićeva.
"Imamo četiri hiljade frizera na berzi, ali kada poslodavac traži gotovog čoveka, ili se ljudi ne javljaju na oglase, ili ih nema. Frizeri danas rade većinom kao konobari", kaže Lekićeva i dodaje da prema istraživanju koje je Komora sprovela 2009, veliki broj učenika strukovnih trogodišnjih škola i ne traži posao.
Omladina nije dovoljno angažovana
"Valjda čekaju da neko dođe po njih i odvede ih da rade", kaže Lekićeva, koja smatra da mladi nisu naučeni da budu preduzimljivi.
Ugledna zagrebačka poslastičarka Martina Dumančić, pak, dodaje da razume tu stidljivost u traženju posla, s obzirom na to da imaju diplome za struku koju ne znaju da obavljaju.
"Teško im je da to prihvate, preskoče tu barijeru i opet krenu od nule", priča svoja iskustva Dumančić i naglašava da Hrvatska kao turistička zemlja mora da školuje odlične konobare, kuvare, poslastičare.
Pročitajte i:
