KORUPCIJA I MASLINE: 10 krajnje neverovatnih činjenica o grčkoj ekonomiji

U međuvremenu, “Biznis insajder” napravio je vodič dešavanja u problematičnoj grčkoj ekonomiji. Sve od demografije do korupcije i maslina – pogledajte.

1. Grčku su kroz istoriju često potresale dužničke krize, a prva se desila u IV veku p.n.e.

Tada je 13 grčkih gradova-državica uzelo pozajmicu od Hrama u Delosu. Većina njih, međutim, "nikada nije otplatila dug i hram je izgubio 80 odsto pozajmljenog kapitala". Zanimljivo je da su u to vreme živeli Platon, Aristotel i Aleksandar Veliki.

2. Moderna Grčka je pretrpela ukupno pet dužničkih kriza

- 1826: za vreme Grčkog rata za nezavisnost od Osmanskog carstva

- 1843: sredstva iz kredita iz 1832. potrošila je na vojsku i “održavanje na vlasti bavarskog princa Otoa”. Država je obustavila otplatu kredita 1843.

- 1860: posle bankrota, Grčka je izbačena sa međunarodnih finansijskih tržišta sve do 1878.

- 1894: kada su se tržišta ponovo otvorila, kreditori su Grčkoj davali pozajmice u pozamašnom i neodrživom obimu, a vlada je obustavila otplatu 1893.

- 1932: za vreme Velike depresije

3. Devedeset godina, gotovo polovinu vremena od sticanja nezavisnosti, Grčka je bila u finansijskoj krizi

Grčka je stekla nezavisnost od Osmanskog carstva 1830, nakon što su Velika Britanija, Francuska i Rusija intervenisale u Grčkom ratu za nezavisnost.

4. Korupcija je koštala Grčku 8 do 10 odsto BDP-a godišnje

U studiji Instituta "Brukings" procenjuje se da je korupcija koštala Grčku oko osam odsto BDP-a godišnje, neki čak procenjuju da taj procenat iznosi deset. Pri tom veliki deo otpada na obične građane, u svakodnevnim aktivnostima.

“Kada bi Grčka bar donekle imala kontrolu nad korupcijom, budžetski deficit u poslednjih pet godina bio bi u proseku manji od četiri odsto BDP”, navodi se u istraživanju iz 2010.

5. Privatni preduzetnici u Grčkoj “izdvajaju više od 100 odsto prijavljenog prihoda za servisiranje potrošačkih kredita”

Budući da je tako nešto nemoguće, tvrde analitičari, može se zaključiti da ne prijavljuju prihode u punom iznosu. Godine 2009. privatnici su izbegli obaveze plaćanja poreza u ukupnom iznosu od 28 milijardi funti (39 milijardi evra).

6. 49,7 odsto mladih i radno sposobnih Grka je nezaposleno

Prošle godine, nezaposlenost mladih iznosila je 56,4 odsto, a ukupna stopa nezaposlenosti od marta 2015. iznosi 25,6 odsto. Rekordni procenat nezaposlenih zabeležen je 2013. godine (28 odsto). Čak 63,5 odsto Grka od 18-34 godine starosti i više od polovine onih od 25 do 34 godine stanuje kod roditelja, pri čemu je ta tendencija u porastu.

7. Svega 23,9 odsto grčkog stanovništva mlađe je od 24 godine. Poređenja radi, taj udeo u Saudijskoj Arabiji iznosi 47 odsto

Grčka populacija stari: svega 9,8 odsto Grčka ima 15-24 godine, dok 32,9 odsto ima više od 55 godina. Žene u proseku rađaju 1,3 dete.

9. Grčka ekonomska kriza je gora nego na vrhuncu američke Velike depresije

Grafikon agencije “RBS Economics” pokazuje krivulju BDP neposredno pre nego što se situacija pogoršala u SAD tokom krize dvadesetih godina prošlog veka i u Grčkoj pre nekoliko godina.

10. Godišnja proizvodnja maslinovog ulja odgovara težini 1.575 plavih kitova

Grčka, treći po veličini proizvođač maslinovog ulja posle Španije i Italije, proizvodi 300.000 tona godišnje. Devedeset odsto te količine izvozi se u EU.

Zanimljivost: Neka od maslinovih stabala zasađenih u Grčkoj u 13. veku i dan-danas rađaju.