КОРУПЦИЈА И МАСЛИНЕ: 10 крајње невероватних чињеница о грчкој економији

У међувремену, “Бизнис инсајдер” направио је водич дешавања у проблематичној грчкој економији. Све од демографије до корупције и маслина – погледајте.

1. Грчку су кроз историју често потресале дужничке кризе, а прва се десила у ИВ веку п.н.е.

Тада је 13 грчких градова-државица узело позајмицу од Храма у Делосу. Већина њих, међутим, "никада није отплатила дуг и храм је изгубио 80 одсто позајмљеног капитала". Занимљиво је да су у то време живели Платон, Аристотел и Александар Велики.

2. Модерна Грчка је претрпела укупно пет дужничких криза

- 1826: за време Грчког рата за независност од Османског царства

- 1843: средства из кредита из 1832. потрошила је на војску и “одржавање на власти баварског принца Отоа”. Држава је обуставила отплату кредита 1843.

- 1860: после банкрота, Грчка је избачена са међународних финансијских тржишта све до 1878.

- 1894: када су се тржишта поново отворила, кредитори су Грчкој давали позајмице у позамашном и неодрживом обиму, а влада је обуставила отплату 1893.

- 1932: за време Велике депресије

3. Деведесет година, готово половину времена од стицања независности, Грчка је била у финансијској кризи

Грчка је стекла независност од Османског царства 1830, након што су Велика Британија, Француска и Русија интервенисале у Грчком рату за независност.

4. Корупција је коштала Грчку 8 до 10 одсто БДП-а годишње

У студији Института "Брукингс" процењује се да је корупција коштала Грчку око осам одсто БДП-а годишње, неки чак процењују да тај проценат износи десет. При том велики део отпада на обичне грађане, у свакодневним активностима.

“Када би Грчка бар донекле имала контролу над корупцијом, буџетски дефицит у последњих пет година био би у просеку мањи од четири одсто БДП”, наводи се у истраживању из 2010.

5. Приватни предузетници у Грчкој “издвајају више од 100 одсто пријављеног прихода за сервисирање потрошачких кредита”

Будући да је тако нешто немогуће, тврде аналитичари, може се закључити да не пријављују приходе у пуном износу. Године 2009. приватници су избегли обавезе плаћања пореза у укупном износу од 28 милијарди фунти (39 милијарди евра).

6. 49,7 одсто младих и радно способних Грка је незапослено

Прошле године, незапосленост младих износила је 56,4 одсто, а укупна стопа незапослености од марта 2015. износи 25,6 одсто. Рекордни проценат незапослених забележен је 2013. године (28 одсто). Чак 63,5 одсто Грка од 18-34 године старости и више од половине оних од 25 до 34 године станује код родитеља, при чему је та тенденција у порасту.

7. Свега 23,9 одсто грчког становништва млађе је од 24 године. Поређења ради, тај удео у Саудијској Арабији износи 47 одсто

Грчка популација стари: свега 9,8 одсто Грчка има 15-24 године, док 32,9 одсто има више од 55 година. Жене у просеку рађају 1,3 дете.

9. Грчка економска криза је гора него на врхунцу америчке Велике депресије

Графикон агенције “РБС Ецономицс” показује кривуљу БДП непосредно пре него што се ситуација погоршала у САД током кризе двадесетих година прошлог века и у Грчкој пре неколико година.

10. Годишња производња маслиновог уља одговара тежини 1.575 плавих китова

Грчка, трећи по величини произвођач маслиновог уља после Шпаније и Италије, производи 300.000 тона годишње. Деведесет одсто те количине извози се у ЕУ.

Занимљивост: Нека од маслинових стабала засађених у Грчкој у 13. веку и дан-данас рађају.