"Pikaso ima dve mane: Jedna je što nije Dali, druga je što je Pikaso"
Ovo je šala čuvenog Dalija, Pikasovog prijatelja i rivala, koju je ispričao Fernando Arabal, prijatelj dvojice slikara, pred premijeru komada "Dali – Pikaso" u Bitef teatru.
Večeras, 10. decembra, na sceni Bitef teatra, biće prvi put izveden komad "Dali – Pikaso" Fernanda Arabala (82) koji će se, kako kaže, "uz pomoć Pana, dobrog boga" stvoriti na premijeri. Poslednji komad ovog pesnika, filmskog reditelja, romansijera i dramaturga, pisaca četrnaest romana, stotina knjiga poezije, nadrealiste i patafizičara doživeo je svetsku premijeru u Madridu pre nekoliko meseci, zatim je prikazan u Luksemburgu, a posle Beograda, 19. decembra komad "Dali – Pikaso" će biti izveden u Dojče teatru u Berlinu.
Nadživeo je mnoge svoje intimne prijatelje, neke od najpoznatijih umetnika 20. veka, od Bunjuela, preko Andre Bretona do Horhe Luisa Borhesa, Dalija i Pikasa. Danas se Arabal druži sa Milanom Kunderom, Hodorovskim, Dariom Foom.
Zbog svoje ljubavi prema šahu, odavno je naučio da dešifruje ćirilicu kako bi mogao da prati šahovsku rubriku "Politike", veteran je Bitefa, a među svoje prijatelje ubraja Miru Trailović i Jovana Ćirilova. U Parizu je stalno u pokretu kao čigra, ali ipak je našao vremena da da intervju za "Politiku". Objašnjava kako je došlo do ovog najnovijeg komada:
- Sve je počelo tako što me je jedan urednik zamolio da pred veliku retrospektivnu izložbu Dalijevih dela u Praizu napišem komad o vremenu razonode koje sam provodio sa Dalijem. Urednik je hteo da ta predstava govori od jednoj od Dalijevih slika na retrospektivnoj izložbi. Ja sam rešio da napravim "dijalog" između Pikasove "Gernike" i Dalijeve "Najave građanskog rata" i da pokušam da razotkrijem enigmu.
Enigmu?
- Da. Za mene su one oduvek bile obavijene misterijom, i iskreno rečeno, ostala je neka zagonetka. Iako je kritika bila pohvalna, pojedinci su napisali o zlu na koje inspiriše ovaj dijalog.
Kakvo zlo vam zameraju?
- Pa napisali su da "Arabal zamišlja da je Dali boljševik, antifašista, antifrankista, trockista i veći komunista od Pikasa... A da je "Gernika" ismejana. Da se autor poigrava, pruža kapricioznu razonodu, sa dementnim izmišljotinama. Da izmišljam događaje, prepravljam datume, fantaziram... Da je to nesrećna ikonoklastična provokacija. Pritom oni se najviše ljute što sam otkrio istinu da je "Gernika", ta ikona Španskog građanskog rata u stvari reciklirana.
Da li su u pravu, da li vi hoćete da oborite svetinje ideale i da nas tako isprovocirate?
- Moj komad nije ni provokativan ni ikonoklastičan. Ili bar to ovaj komad ne bi trebalo da bude. Dali je u stvari 1937. bio revolucionarni političar. Njegova, gotovo nepoznata sećanja impresije i zapisi koje je pisao 1919-1920, objavljeni su u Barseloni, Madridu i Njujorku. Pisao ih je kada je imao 15 i 16 godina i nemaju ništa od nadrealizma. U njima Dali saopštava hiljadu i jednu političku misao i sve su revolucionarne. "Živela Sovjetska republika", kaže Dali. To je jedini način da se raskrsti sa španskim zločinačkim režimom. Dali tvrdi i da je pobeda boljševika izazvala delirijum i oduševljenje, ludački entuzijazam. Ništa nisam izmislio, Dali je bio revolucionar, a Pikaso zakasneli komunista.
Da li je Dali zaista uzviknuo "Ole!" kada je čuo za ubistvo Federika Lorke? Oni su bili najbliži prijatelji od 1925. do 1928. dok su zajedno boravili u studentskom domu u Madridu. Ni dan-danas nisu pronađeni posmrtni ostaci Garsija Lorke. Zna se da je streljan 1936. u avgustu? Kako je Dali reagovao?
- Kada je Dali u Parizu iz novina saznao da je Garsija Lorka pogubljen, tačno je da je uzviknuo: "Ole!" Tako na španskom jeziku uzvikuje toreador kada ranjenoj i raskrvavljenoj životinji zada odlučujući bodež. "Činilo mi se da je za Garsija Lorku to najbolji način da izgubi život. Ubijen u građanskom ratu od strane tiranina", objasnio je potom Dali.
Pikaso je u to vreme naslikao "Gerniku". Dali i Pikaso su bili prijatelji. Ali i rivali?
- Pikaso 1937. ne samo da nije bio komunista nego je on bio jedan od slikara koga je Partija najviše klevetala. Promenio je mišljenje tek 5. oktobra 1944. kada je na opšte iznenađenje pristupio Komunističkoj partiji. Do tada je i Dali, kao što znamo, radikalno promenio svoje ideje. Suparništvo između njih dvojice o kome se toliko govori nije postojalo. Pikaso, koji nije bio mnogo velikodušan sa parama, platio je Daliju prvu kartu za SAD. Obojica su pripadala istom krugu, obojica su bili u egzilu. Dali je umeo da se šali: "Pikaso ima samo dve mane: Jedna je što nije Dali, druga je što je Pikaso."
Pročitajte i:
BEŠTIĆ: Umetnici su degradirani, umoran sam od skidanja u predstavama
IGOR ĐORĐEVIĆ: Živimo u doba uniformisane gluposti
Pronađena skrivena Pikasova slika